Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom: povrede odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, bez preciziranja zakonskog razloga za podnošenje zahteva propisanog u članu 485. stav 4. ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 289. stav 1. KZ, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što napada razloge o odlučnim činjenicama, citirajući deo obrazloženja drugostepene presude i na taj način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok u preostalom delu osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, navodeći da iz utvrđenog činjeničnog stanja, a koje je zasnovano na nalazu i mišljenju Centra za veštačenje i nalazu i mišljenju sudskog veštaka za oblast mašinstva i saobraćaja, nedvosmisleno utvrđeno da je uzročno- posledična veza u radnji oštećene, a ne u radnji okrivljenog. U preostalom delu zahteva iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu postojanja uzročno-posledične veze između radnje okrivljenog i nastale posledice.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gojka Aleksića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                            Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić