Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом: повреде одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 485. став 1. ЗКП, без прецизирања законског разлога за подношење захтева прописаног у члану 485. став 4. ЗКП, док из образложења захтева произилази да захтев подноси због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези са чланом 289. став 1. КЗ, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном. Међутим, бранилац суштински ову повреду закона образлаже тако што напада разлоге о одлучним чињеницама, цитирајући део образложења другостепене пресуде и на тај начин указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, док у преосталом делу оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажним одлукама и указује на погрешну оцену доказа, наводећи да из утврђеног чињеничног стања, а које је засновано на налазу и мишљењу Центра за вештачење и налазу и мишљењу судског вештака за област машинства и саобраћаја, недвосмислено утврђено да је узрочно- последична веза у радњи оштећене, а не у радњи окривљеног. У преосталом делу захтева износи сопствену оцену изведених доказа и оспорава правилност утврђеног чињеничног стања у погледу постојања узрочно-последичне везе између радње окривљеног и настале последице.

Имајући у виду да из изнетих навода произилази да бранилац окривљеног нижестепене пресуде побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне оцене доказа од стране нижестепених судова, а што не представља законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Стога је Врховни касациони суд, са изнетих разлога, а на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Гојка Алексића одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                 Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                            Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић