Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti iako ne numeriše ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodima da je okrivljenom AA naloženo da privatnom tužiocu BB isplati troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 184.400,00 dinara, pored ostalog i za troškove na ime: sastava žalbe zbog odluke o sankciji koju je izjavio punomoćnik privatnog tužioca od 09.03.2021. godine u iznosu od 33.000,00 dinara; odgovora na žalbu u iznosu od 16.500,00 dinara i troškovnika u iznosu od 8.250,00 dinara, a koji troškovi, nisu nužni troškovi privatnog tužioca. Dalje se navodi da su prema članu 261. ZKP, troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni od njegovog pokretanja do završetka postupka, a da je nesporno da je žalba punomoćnika privatnog tužioca protiv presude, zbog odluke o krivičnoj sankciji od 09.03.2021. godine odbijena kao neosnovana, te da se u toj situaciji ne može ista tretirati kao nužni izdatak. Po stavu odbrane, da je privatni tužilac uspeo sa svojom žalbom zbog odluke o sankciji, onda bi bio osnovan zahtev privatnog tužioca za sastav žalbe u skladu sa AT u smislu člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP. Takođe se navodi i da zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka (troškovnik) takođe nije bio nužan, jer je privatni tužilac bez ikakvih ograničenja mogao na poslednjem glavnom pretresu, prilikom davanja završne reči da usmeno iskaže troškove koje potražuje u krivičnom postupku. Kada su u pitanju troškovi krivičnog postupka, u smislu člana 261. ZKP, privatni tužilac ima pravo samo na nagradu, kao nužni izdatak njegovog punomoćnika.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je, pored ostalog, da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana 261. ZKP navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 264. ZKP propisano je, da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izrećiće u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno za koje podneske advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50 % nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku. Tarifnim brojem 5. u stavu 1. navedene Tarife propisano je i označeno za sastavljanje kojih pravnih lekova advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok su stavom 2. tog tarifnog broja označeni pravni lekovi za čije sastavljanje advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. uvećana za 100 %.

U Tarifi za krivični postupak – Tarifni broj 5. taksativno su nabrojani pravni lekovi za koje se priznaje naknada i to da, advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje: žalbe protiv rešenja o zadržavanju, žalbe protiv rešenja o određivanju ili produženju pritvora, žalbe protiv rešenja o sprovođenju istrage, prigovore na optužnicu, odgovora na žalbu, žalbe oštećenog, odgovora na zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i molbe za pomilovanje, odnosno da advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. uvećana za 100% za sastavljanje: žalbe protiv presude, žalbe protiv rešenja kojim se izriče mera bezbednosti ili vaspitna mera, žalbe protiv rešenja o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, zahteva za ponavljanje krivičnog postupka i predloga za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tarifnim brojem 8. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano je da za zastupanje oštećenog kao tužioca i privatnog tužioca advokatu pripada nagrada kao i za odbranu okrivljenog.

Shodno iznetom, privatnom tužiocu pripada nagrada na ime troškova za sastav žalbe na presudu i odgovora na žalbu, jer je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i pravnosnažno obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, u koje, shodno članu 261. stav 2. tačka 7) ZKP ulaze i nužni izdaci privatnog tužioca i nagrade i nužni izdaci njegovog punomoćnika, a između ostalog tu spadaju i, troškovi na ime nagrade i nužnih izdataka punomoćnika privatnog tužioca, u skladu sa Tarifnim brojem 5. AT, kojim je propisano da advokatu pripadaju troškovi na ime sastava žalbe na presudu i odgovora na žalbu (iz spisa predmeta proizilazi da je privatni tužilac i imao navedene troškove u konkretnom slučaju, jer je žalbu i odgovor na žalbu izjavio advokat – punomoćnik privatnog tužioca). Pored iznetog, a imajući u vidu odredbu člana 444. ZKP, kojom je propisano da će primerak žalbe prvostepeni sud dostaviti protivnoj stranci (član 246. i 247) koja može u roku od 8 dana od dana prijema žalbe podneti sudu odgovor na žalbu, a privatni tužilac je preko svog punomoćnika izjavio u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku odgovor na žalbu, to po stavu Vrhovnog kasacionog suda punomoćnik privatnog tužioca ima pravo i na naknadu navedenih troškova.

Takođe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda podnesak – troškovnik kojim je punomoćnik privatnog tužioca zahteva naknadu troškova krivičnog postupka predstavlja podnesak koji je sačinjen radi ostvarivanja prava privatnog tužioca u krivičnom postupku, s obzirom da je pravnosnažnom presudom okrivljeni obavezan da plati troškove, čija će visina biti utvrđena posebnim rešenjem, a da je donošenje rešenja inicirao upravo punomoćnik privatnog tužioca pomenutim podneskom, a ne sud po službenoj dužnosti, zbog čega se ne može prihvatiti stav odbrane da ovaj podnesak nije bio nužan.

Imajući u vidu sve napred navedeno, neosnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić