Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog ističe da je pogrešna pravna kvalifikacija krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim kao krivičnog dela iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer motiv okrivljenog, u konkretnom slučaju, nije bilo sticanje imovinske koristi, već se radi o situaciji gde je okrivljeni u periodu od pet dana koristio vozilo oštećenog pa se može raditi samo o krivičnom delu neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, ili je sud činjenični opis iz optužnog akta mogao da podvede pod neko drugo krivično delo, za koje zastarelost krivičnog gonjenja još nije nastupila.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, što predstavlja krivično delo krađe.

Odredbom člana 204. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203.) kazniti zatvorom od jedne do osam godina ako je krađa izvršena na jedan od alternativno propisanih načina u tačkama od 1) do 6) ove odredbe, a stavom 2. istog člana propisano je da će se kaznom iz stava 1. kazniti učinilac dela krađe ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od četiristopedest hiljada dinara.

Iz izreke prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni u uračunljivom stanju, svestan zabranjenosti svoga dela, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 450.000,00 dinara, na naročito drzak način oduzeo tuđu pokretnu stvar vlasništvo oštećenog BB, na taj način što je u toku vožnje dok je upravljao vozilom koje je vlasništvo oštećenog, zatražio od oštećenog da zamene mesta u vozilu nakon čega je zaustavio vozilo i izašao iz istog i oštećeni je krenuo na mesto vozača, u kom trenutku se okrivljeni vratio na mesto vozača, dodao gas i krenuo ne zatvarajući vrata od vozila, pa je oštećeni pokušao da uskoči u vozilo, držeći se jednom rukom za otvorena vrata, a drugom za šasiju vozila, ali je okrivljeni nastavio sa vožnjom pa je oštećeni pao na asfalt, a okrivljeni napustio lice mesta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu navedene zakonske odredbe, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog datom u izreci prvostepene presude, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, navedeni su svi bitni elementi koji čine zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja - da je okrivljeni na naročito drzak način oduzeo tuđu pokretnu stvar, tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog odnosno njegovu nameru da prisvajanjem predmetnog vozila sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 450.000,00 dinara, konkretno 541.272,00 dinara.

Pri tome, konkretnim činjenicama i radnjama koje je preduzeo okrivljeni, a iz kojih nedvosmisleno proizilazi namera okrivljenog za pribavljanjem protivpravne imovinske koristi, koja kao subjektivno obeležje razlikuje krađu od drugih oblika oduzimanja tuđih stvari, detaljno se bavio nižestepeni sud, u obrazloženju pobijane presude.

Iz navedenih razloga, po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenog da su u radnjama okrivljenog ostvareni elementi krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja ili nekog drugog krivičnog dela, jer je prvostepeni sud, pravilno pravno kvalifikovao protivpravne radnje okrivljenog AA kao krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i okrivljenog oglasio krivim za ovo krivično delo.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, to je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija, 

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić