Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, бранилац окривљеног истиче да је погрешна правна квалификација кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим као кривичног дела из члана 204. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, јер мотив окривљеног, у конкретном случају, није било стицање имовинске користи, већ се ради о ситуацији где је окривљени у периоду од пет дана користио возило оштећеног па се може радити само о кривичном делу неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213. став 1. Кривичног законика, за које је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, или је суд чињенични опис из оптужног акта могао да подведе под неко друго кривично дело, за које застарелост кривичног гоњења још није наступила.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Одредбом члана 203. став 1. Кривичног законика прописано је кажњавање оног ко туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист, што представља кривично дело крађе.

Одредбом члана 204. став 1. Кривичног законика прописано је да ће се учинилац дела крађе (члан 203.) казнити затвором од једне до осам година ако је крађа извршена на један од алтернативно прописаних начина у тачкама од 1) до 6) ове одредбе, а ставом 2. истог члана прописано је да ће се казном из става 1. казнити учинилац дела крађе ако вредност украдених ствари прелази износ од четиристопедест хиљада динара.

Из изреке првостепене пресуде, произилази да је окривљени у урачунљивом стању, свестан забрањености свога дела, у намери да себи прибави противправну имовинску корист у износу већем од 450.000,00 динара, на нарочито дрзак начин одузео туђу покретну ствар власништво оштећеног ББ, на тај начин што је у току вожње док је управљао возилом које је власништво оштећеног, затражио од оштећеног да замене места у возилу након чега је зауставио возило и изашао из истог и оштећени је кренуо на место возача, у ком тренутку се окривљени вратио на место возача, додао гас и кренуо не затварајући врата од возила, па је оштећени покушао да ускочи у возило, држећи се једном руком за отворена врата, а другом за шасију возила, али је окривљени наставио са вожњом па је оштећени пао на асфалт, а окривљени напустио лице места.

По оцени Врховног касационог суда, а имајући у виду наведене законске одредбе, у чињеничном опису радње извршења окривљеног датом у изреци првостепене пресуде, која је у свему потврђена другостепеном пресудом, наведени су сви битни елементи који чине законска обележја кривичног дела из члана 204. став 2. у вези става 1. Кривичног законика. Изрека правноснажне пресуде садржи како објективна обележја - да је окривљени на нарочито дрзак начин одузео туђу покретну ствар, тако и субјективна обележја предметног кривичног дела, која се односе на урачунљивост и умишљај окривљеног односно његову намеру да присвајањем предметног возила себи прибави противправну имовинску корист у износу већем од 450.000,00 динара, конкретно 541.272,00 динара.

При томе, конкретним чињеницама и радњама које је предузео окривљени, а из којих недвосмислено произилази намера окривљеног за прибављањем противправне имовинске користи, која као субјективно обележје разликује крађу од других облика одузимања туђих ствари, детаљно се бавио нижестепени суд, у образложењу побијане пресуде.

Из наведених разлога, по оцени овога суда, неосновани су наводи браниоца окривљеног да су у радњама окривљеног остварени елементи кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213. став 1. Кривичног законика, за које је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења или неког другог кривичног дела, јер је првостепени суд, правилно правно квалификовао противправне радње окривљеног АА као кривично дело тешка крађа из члана 204. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и окривљеног огласио кривим за ово кривично дело.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, то је Врховни касациони суд, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа-судија, 

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић