Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 20/21 od 03.11.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Marinele Ljubić Todoran, a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 129/21 od 13.05.2021. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 129/21 od 13.05.2021. godine i Kž3 20/21 od 03.11.2021. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljene AA, advokat Marinela Ljubić Todoran, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da je u konkretnom slučaju optužba prekoračena time što je u izreci presude Apelacionog sudu Beogradu Kž1 129/21 od 13.05.2021. godine izmenjen činjenični opis dela, u odnosu na opis dispozitiva optužnog akta. Prema navodima zahteva, Apelacioni sud u Beogradu je u činjeničnom opisu presude Kž1 129/21 od 13.05.2021. godine, kojom je preinačio oslobađajuću presudu Osnovnog suda u Pančevu, uneo subjektivni element krivičnog dela odnosno navode da je okrivljena bila svesna ili bila dužna i mogla biti svesna da je njeno delo zabranjeno. Takvom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela, koji se ne navodi u optužnom aktu, sud je, prema mišljenju branioca, prekoračio optužbu i povredio zakon na štetu okrivljene.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima predmeta, u činjenični opis izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 129/21 sud nije uneo ni protivpravnost niti krivicu kao subjektivni element krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ.

U konkretnom slučaju, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen identitet optužbe. Ovo iz razloga što je činjenični opis izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 129/21 identičan činjeničnom opisu iz dispozitiva optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Pančevu Kt 2281/15, pa prema tome nije povređeni ni objektivni niti subjektivni identitet optužbe.

Obzirom da je činjenični opis u izreci presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 129/21, u svemu ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, to su neosnovani navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Navodi obrazloženja pobijane presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 129/21, kojima se ocenjuju kao osnovani žalbeni navodi javnog tužioca, a koje branilac suštinski tumači kao bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju se poziva, bez uticaja su na drugačiju odluku ovog suda obzirom da se u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, identitet optužbe i presude ceni iz njihovih izreka.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Marinele Ljubić Todoran, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić