Пресудом Апелационог суда у Београду Кж3 20/21 од 03.11.2021. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене АА, адвоката Маринеле Љубић Тодоран, а пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 129/21 од 13.05.2021. године, потврђена.

Против правноснажних пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 129/21 од 13.05.2021. године и Кж3 20/21 од 03.11.2021. године, захтев за заштиту законитости благовремено је поднела бранилац окривљене АА, адвокат Маринела Љубић Тодоран, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи у целини побијане пресуде тако што ће окривљену ослободити од оптужбе.

Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, бранилац окривљене АА у поднетом захтеву истиче да је у конкретном случају оптужба прекорачена тиме што је у изреци пресуде Апелационог суду Београду Кж1 129/21 од 13.05.2021. године измењен чињенични опис дела, у односу на опис диспозитива оптужног акта. Према наводима захтева, Апелациони суд у Београду је у чињеничном опису пресуде Кж1 129/21 од 13.05.2021. године, којом је преиначио ослобађајућу пресуду Основног суда у Панчеву, унео субјективни елемент кривичног дела односно наводе да је окривљена била свесна или била дужна и могла бити свесна да је њено дело забрањено. Таквом изменом чињеничног описа кривичног дела, који се не наводи у оптужном акту, суд је, према мишљењу браниоца, прекорачио оптужбу и повредио закон на штету окривљене.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, по оцени Врховног касационог суда, не могу се прихватити као основани, из следећих разлога:

Одредбом члана 420. став 1. ЗКП је прописано да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници.

Из цитиране законске одредбе произилази да између оптужбе и пресуде мора постојати идентитет и подударност у погледу субјективне и објективне истоветности дела.

Прекорачење оптужбе на штету окривљеног подразумева измену чињеничног описа дела, који је дат у оптужном акту додавањем нове радње извршења, односно веће криминалне воље окривљеног, на који начин се погоршава положај окривљеног у погледу правне оцене дела или кривичне санкције.

Према стању у списима предмета, у чињенични опис изреке пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 129/21 суд није унео ни противправност нити кривицу као субјективни елемент кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. КЗ.

У конкретном случају, према налажењу Врховног касационог суда, побијаним правноснажним пресудама није прекорачена оптужба, односно није повређен идентитет оптужбе. Ово из разлога што је чињенични опис изреке пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 129/21 идентичан чињеничном опису из диспозитива оптужног акта Основног јавног тужиоца у Панчеву Кт 2281/15, па према томе није повређени ни објективни нити субјективни идентитет оптужбе.

Обзиром да је чињенични опис у изреци пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 129/21, у свему остао у границама чињеничног основа из оптужбе, односно оних чињеница и околности на којима се оптужба заснива, а из којих произилазе законска обележја кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. КЗ, то су неосновани наводи браниоца окривљене којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Наводи образложења побијане пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 129/21, којима се оцењују као основани жалбени наводи јавног тужиоца, а које бранилац суштински тумачи као битну повреду одредаба кривичног поступка на коју се позива, без утицаја су на другачију одлуку овог суда обзиром да се у погледу субјективне и објективне истоветности дела, идентитет оптужбе и пресуде цени из њихових изрека.

Из изнетих разлога налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Маринеле Љубић Тодоран, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став.1 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић