U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Radoslava Petrovića i Svetlane Tomić-Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Uroša Obradovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K br.188/21 od 01.09.2021. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 br.192/21 od 16.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 19. januara 2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Uroša Obradovića, pa SE PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju K br.188/21 od 01.09.2021. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 br.192/21 od 16.11.2021. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud okrivljenog AA, sa ličnim podacima kao u prvostepenoj presudi,

na osnovu člana 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku

OSLOBAĐA OD OPTUŽBE

da je:

„dana 11.09.2020. godine oko 10,00 časova u Prokuplju, sa direktnim umišljajem, u uračunljivom stanju, ugrozio sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica, na taj način što je došao do ulaza u zgradu Osnovnog suda u Prokuplju, radi prisustvovanja ročištu pred ovim sudom u svojstvu svedoka, kada mu je radnik obezbeđenja oštećeni BB iz ..., nakon što je od njega tražio poziv, tražio i da mu izmeri temperaturu, a isti je to odbio uz odgovor da je on medicinski radnik i da nema razloga da mu meri temperaturu, nakon čega je došlo do kraće verbalne rasprave, te je oštećeni BB iz ... udaljio okrivljenog iz zgrade, kojom prilikom i iz kojih razloga mu je okrivljeni uputio reči: „Zapamtićeš ti mene“ da bi se nakon kraćeg vremena ponovo vratio i posle ponovnog odbijanja oštećenog BB iz ... da ga pusti u zgradu bez sprovođenja propisanih mera i procedure, istom uputio pretnje i između ostalog rekao: „Najebaćeš zbog ovoga što radiš“, što je kod oštećenog izazvalo osećaj ugroženosti i straha za sebe, pri čemu je bio svestan zabranjenosti i protivpravnosti dela i hteo njegovo izvršenje,

- čime bi izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, shodno odredbi člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K br.188/21 od 01.09.2021. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje delo mu je primenom odredaba člana 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu plati na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, te da oštećenom BB naknadi troškove krivičnog postupka koje je imao angažovanjem punomoćnika iz reda advokata u iznosu od 18.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Oštećeni BB je upućen na parnični postupak, radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 br.192/21 od 16.11.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Uroša Obradovića, a presuda Osnovnog suda u Prokuplju K br.188/21 od 01.09.2021. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Uroš Obradović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP i zbog povrede odredaba člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, te dosuditi da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog AA - advokat Uroš Obradović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog, po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni optužen i pobijanim pravnosnažnim presudama oglašen krivim (iz člana 138. stav 1. KZ) krivično delo po zakonu.

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela (stav 1) sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, što znači da se radi o kvalifikovanoj pretnji, tj. onoj kojom se stavlja u izgled tačno određeno zlo: da će se napasti na telo ili život pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Pretnja mora biti ozbiljna i konkretna, dok se posledica određuje subjektivno i nije potrebno da je sigurnost i objektivno bila ugrožena.

Dakle, u pitanju nije obična, već tzv. kvalifikovana pretnja, s obzirom da je potrebno da se preti tačno određenim zlom – napadom na život ili telo pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Pri tome, pretnja mora biti ozbiljna i mora kod oštećenog nesumnjivo izazvati osećaj lične nesigurnosti i ugroženosti.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, jer je oštećenom uputio reči: „Zapamtićeš ti mene“ kao i „Najebaćeš zbog ovoga što radiš“.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela dat u izreci pravnosnažne presude, ne sadrži bitno obeležje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, odnosno kvalifikovanu pretnju kojom se stavlja u izgled napad na život ili telo pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Upućena pretnja rečima: „Zapamtićeš ti mene“ i „Najebaćeš zbog ovoga što radiš“ ne sadrži u sebi jasnu i nedvosmislenu pretnju povredom tj. pretnju ugrožavanjem života ili tela, zbog čega se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda radi o običnoj pretnji, koja ne predstavlja radnju izvršenja ovog krivičnog dela. Ovo pogotovu što je okrivljeni u konkretnom slučaju, nakon izrečene pretnje, istog dana (11.09.2020. godine) podneo prijavu protiv oštećenog BB policijskoj upravi u Prokuplju, radi sprečavanja od strane oštećenog da ga uz sudski poziv pusti da uđe u zgradu suda. U takvoj situaciji prvostepeni sud je, po pravilnoj primeni krivičnog zakona, morao okrivljenog osloboditi od optužbe, pa kako to nije učinio, već je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, iako se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi nužni za postojanje ovog krivičnog dela, to je prvostepenom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, što se osnovano ističe i u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Kako ni drugostepeni sud nije otklonio navedenu povredu zakona, već je prvostepenu presudu potvrdio, to je i drugostepenom presudom učinjena ista povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, te je preinačio nižestepene presude i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog AA oslobodio od optužbe za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, te odlučio da troškovi krivičnog postupka u smislu člana 265. stav 1. ZKP padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 265. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić