У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Дубравке Дамјановић, Милене Рашић, Радослава Петровића и Светлане Томић-Јокић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног – адвоката Уроша Обрадовића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Прокупљу К бр.188/21 од 01.09.2021. године и Вишег суда у Прокупљу Кж1 бр.192/21 од 16.11.2021. године, у седници већа одржаној дана 19. јануара 2022. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ, као основан, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Уроша Обрадовића, па СЕ ПРЕИНАЧУЈУ правноснажне пресуде Основног суда у Прокупљу К бр.188/21 од 01.09.2021. године и Вишег суда у Прокупљу Кж1 бр.192/21 од 16.11.2021. године, тако што Врховни касациони суд окривљеног АА, са личним подацима као у првостепеној пресуди,

на основу члана 423. тачка 1) Законика о кривичном поступку

ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

да је:

„дана 11.09.2020. године око 10,00 часова у Прокупљу, са директним умишљајем, у урачунљивом стању, угрозио сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица, на тај начин што је дошao до улаза у зграду Основног суда у Прокупљу, ради присуствовања рочишту пред овим судом у својству сведока, када му је радник обезбеђења оштећени ББ из ..., након што је од њега тражио позив, тражио и да му измери температуру, а исти је то одбио уз одговор да је он медицински радник и да нема разлога да му мери температуру, након чега је дошло до краће вербалне расправе, те је оштећени ББ из ... удаљио окривљеног из зграде, којом приликом и из којих разлога му је окривљени упутио речи: „Запамтићеш ти мене“ да би се након краћег времена поново вратио и после поновног одбијања оштећеног ББ из ... да га пусти у зграду без спровођења прописаних мера и процедуре, истом упутио претње и између осталог рекао: „Најебаћеш због овога што радиш“, што је код оштећеног изазвало осећај угрожености и страха за себе, при чему је био свестан забрањености и противправности дела и хтео његово извршење,

- чиме би извршио кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 1. Кривичног законика.

Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, сходно одредби члана 265. став 1. Законика о кривичном поступку.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Прокупљу К бр.188/21 од 01.09.2021. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ за које дело му је применом одредаба члана 64, 65. и 66. КЗ изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року проверавања од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

Истом пресудом, окривљени је обавезан да суду плати на име паушала износ од 5.000,00 динара, те да оштећеном ББ накнади трошкове кривичног поступка које је имао ангажовањем пуномоћника из реда адвоката у износу од 18.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Оштећени ББ је упућен на парнични поступак, ради остваривања имовинско правног захтева.

Пресудом Вишег суда у Прокупљу Кж1 бр.192/21 од 16.11.2021. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА - адвоката Уроша Обрадовића, а пресуда Основног суда у Прокупљу К бр.188/21 од 01.09.2021. године, потврђена.

Против правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Урош Обрадовић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, конкретно због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) ЗКП, те због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) до 3) ЗКП и због повреде одредаба члана 441. став 3. и 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, те досудити да трошкови кривичног поступка падну на терет буџетских средстава суда, или да укине побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење првостепеном или другостепеном суду.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно члану 488. став 1. Законика о кривичном поступку, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Основано бранилац окривљеног АА - адвокат Урош Обрадовић у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона на штету окривљеног, по питању да ли је дело за које је окривљени оптужен и побијаним правноснажним пресудама оглашен кривим (из члана 138. став 1. КЗ) кривично дело по закону.

Кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 1. Кривичног законика чини лице које угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица.

Радња извршења основног облика кривичног дела (став 1) састоји се у употреби претње да ће се напасти на живот или тело неког лица или њему блиског лица, чиме се угрожава сигурност тог лица, што значи да се ради о квалификованој претњи, тј. оној којом се ставља у изглед тачно одређено зло: да ће се напасти на тело или живот пасивног субјекта или њему блиског лица. Претња мора бити озбиљна и конкретна, док се последица одређује субјективно и није потребно да је сигурност и објективно била угрожена.

Дакле, у питању није обична, већ тзв. квалификована претња, с обзиром да је потребно да се прети тачно одређеним злом – нападом на живот или тело пасивног субјекта или њему блиског лица. При томе, претња мора бити озбиљна и мора код оштећеног несумњиво изазвати осећај личне несигурности и угрожености.

Према изреци првостепене пресуде, окривљени АА је оглашен кривим због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ, јер је оштећеном упутио речи: „Запамтићеш ти мене“ као и „Најебаћеш због овога што радиш“.

По оцени Врховног касационог суда, чињенични опис радње извршења кривичног дела дат у изреци правноснажне пресуде, не садржи битно обележје кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ, односно квалификовану претњу којом се ставља у изглед напад на живот или тело пасивног субјекта или њему блиског лица. Упућена претња речима: „Запамтићеш ти мене“ и „Најебаћеш због овога што радиш“ не садржи у себи јасну и недвосмислену претњу повредом тј. претњу угрожавањем живота или тела, због чега се по налажењу Врховног касационог суда ради о обичној претњи, која не представља радњу извршења овог кривичног дела. Ово поготову што је окривљени у конкретном случају, након изречене претње, истог дана (11.09.2020. године) поднео пријаву против оштећеног ББ полицијској управи у Прокупљу, ради спречавања од стране оштећеног да га уз судски позив пусти да уђе у зграду суда. У таквој ситуацији првостепени суд је, по правилној примени кривичног закона, морао окривљеног ослободити од оптужбе, па како то није учинио, већ је окривљеног огласио кривим за кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ, иако се у радњама окривљеног не стичу битни елементи нужни за постојање овог кривичног дела, то је првостепеном пресудом на штету окривљеног учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, што се основано истиче и у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Како ни другостепени суд није отклонио наведену повреду закона, већ је првостепену пресуду потврдио, то је и другостепеном пресудом учињена иста повреда кривичног закона на штету окривљеног.

Стога је Врховни касациони суд усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, те је преиначио нижестепене пресуде и на основу члана 423. тачка 1) ЗКП окривљеног АА ослободио од оптужбе за кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ, те одлучио да трошкови кривичног поступка у смислу члана 265. став 1. ЗКП падају на терет буџетских средстава суда.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) и члана 265. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић