Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 568/22 od 27.10.2022. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Subotici i presuda Osnovnog suda u Subotici 7.K. 84/21 od 14.03.2022. godine je preinačena samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. Krivičnog zakonika za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, dok su žalba tužioca u preostalom delu i žalba branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokat Ahmet Hodžić i advokat Majda Božić, zbog „bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i ukine presudu drugostepenog suda. Branioci su podneli i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti u kojoj su predložili da se pobijane presude preinače i okrivljeni oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ahmeta Hodžića i advokata Majde Božić, je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u prestalom delu nedozvoljen, a dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti je neblagovremena.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog ukazuju da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se prvostepena presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz označena je potvrda o oduzetim stvarima od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijska uprava Subotica, jer po braniočevim navodima policijski službeninici nisu imali pravo da bez naloga ulaze na privatan posed i pretražuju porodičnu stambenu zgradu i dvorište na prijavljenoj adresi prebivališta okrivljenog.

Izneti navodi se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, isti navodi isticani su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3. pasus 4 obrazloženja presude, kao i na strani 4. pasus 7 prvostepene presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branioci su ukazali da okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim niti mu se mogla izreći kazna zatvora za radnje koje nije izvršio, na koji način ukazuju da je pobijanim presudama činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno čime su učinjene povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Osim toga branioci u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da su nižestepene presude donete i uz pogrešnu primenu člana 507. stav 4. ZKP, s obzirom da je prvostepeni sud propustio da javno objavi prvostepenu presudu kojom je okrivljenom izrečena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 507. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i činjenicu da je okrivljenom AA prema povratnici koja se nalazi u spisima predmeta presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 568/22 od 27.10.2022. godine uredno dostavljena 21.11.2022. godine, a da su njegovi branioci Ahmet Hodžić i advokat Majda Božić dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti podneli preko Osnovnog suda u Subotici, dana 04.01.2023. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog advokata Ahmeta Hodžića i advokata Majde Božić odnosno zahtev u tom delu odbacio kao neblagovremen, jer je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić