Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 568/22 од 27.10.2022. године усвојена је жалба Основног јавног тужиоца у Суботици и пресуда Основног суда у Суботици 7.К. 84/21 од 14.03.2022. године је преиначена само у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Новом Саду окривљеног АА за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 2. Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим осудио на казну затвора у трајању од 8 месеци, док су жалба тужиоца у преосталом делу и жалба браниоца окривљеног одбијене као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено су поднели браниоци окривљеног АА, адвокат Ахмет Хоџић и адвокат Мајда Божић, због „битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешне примене материјалног права“, са предлогом да Врховни касациони суд поднети захтев за заштиту законитости усвоји и укине пресуду другостепеног суда. Браниоци су поднели и допуну захтева за заштиту законитости у којој су предложили да се побијане пресуде преиначе и окривљени ослободи од оптужбе.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА, адвоката Ахмета Хоџића и адвоката Мајде Божић, је неоснован у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у престалом делу недозвољен, а допуна захтева за заштиту законитости је неблаговремена.

У поднетом захтеву за заштиту законитости браниоци окривљеног указују да је нижестепеним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер се првостепена пресуда заснива на доказима на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати. Као незаконит доказ означена је потврда о одузетим стварима од стране припадника Министарства унутрашњих послова, Полицијска управа Суботица, јер по браниочевим наводима полицијски службениници нису имали право да без налога улазе на приватан посед и претражују породичну стамбену зграду и двориште на пријављеној адреси пребивалишта окривљеног.

Изнети наводи се по оцени Врховног касационог суда не могу прихватити као основани. Наиме, исти наводи истицани су и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и на страни 3. пасус 4 образложења пресуде, као и на страни 4. пасус 7 првостепене пресуде дао јасне и довољне разлоге које у свему прихвата Врховни касациони суд и на исте упућује сходно одредби члана 491. став 2. ЗКП.

У преосталом делу поднетог захтева за заштиту законитости браниоци су указали да окривљени није могао бити оглашен кривим нити му се могла изрећи казна затвора за радње које није извршио, на који начин указују да је побијаним пресудама чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено чиме су учињене повреде закона из члана 440. ЗКП.

Осим тога браниоци у поднетом захтеву за заштиту законитости наводе да су нижестепене пресуде донете и уз погрешну примену члана 507. став 4. ЗКП, с обзиром да је првостепени суд пропустио да јавно објави првостепену пресуду којом је окривљеном изречена казна затвора у трајању од четири месеца.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреде закона из члана 440. ЗКП и члана 507. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев бранилаца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости ако није поднет у року из члана 485. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да због повреда овог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП) учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим (другостепеним) судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5) ЗКП, којом су права браниоца ограничена правима окривљеног.

Имајући у виду цитиране законске одредбе и чињеницу да је окривљеном АА према повратници која се налази у списима предмета пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж1 568/22 од 27.10.2022. године уредно достављена 21.11.2022. године, а да су његови браниоци Ахмет Хоџић и адвокат Мајда Божић допуну захтева за заштиту законитости поднели преко Основног суда у Суботици, дана 04.01.2023. године, дакле након протека рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони допуну захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног адвоката Ахмета Хоџића и адвоката Мајде Божић односно захтев у том делу одбацио као неблаговремен, јер је поднет након законом прописаног рока.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је у смислу члана 491. став 1. и 2. и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић