Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Slavica Ćirović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Osnovnom sudu u Lazarevcu ili iste preinači „u korist okrivljenog“.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i kao nezakoniti dokaz označava iskaz svedoka BB. Po stavu odbrane, učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer je sud je bez saglasnosti okrivljenog i branioca pročitao na glavnom pretresu iskaz svedoka BB, a što nije u skladu sa odredbom člana 406. ZKP, jer svedok nije saslušan u prisustvu okrivljenog i branioca.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, osim u slučajevima posebno propisanim u tom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. tog zakonika, ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći ili je njihov dolazak pred sud nemoguć, ili znatno otežan zbog starosti, bolesti i drugih važnih razloga.

Iz spisa predmeta proizlazi da je svedok BB saslušana pred Osnovnim javnim tužiocem u Lazarevcu na zapisniku Kt br. 528/17 od 06.09.2018. godine (branilac pogrešno označava datum 28.02.2017. godine), kojom prilikom je svedok upozoren u smislu člana 95. stav 1, 95. stav 2, 95. stav 3, 93. stav 1, 94. stav 1, nakon čega je položila zakletvu u skladu sa odredbama člana 96. stav 3. i 4. ZKP. Takođe, navedeni svedok je saslušan i van glavnog pretresu dana 27.12.2018. godine, na saglasan predlog stranaka (zapisnik K br. 327/18 Osnovnog suda u Lazarevcu).

Sud je na glavnom pretresu održanom dana 23.02.2021. godine odredio izvođenje dokaza čitanjem zapisnika o iskazu svedoka BB na osnovu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, nakon što je prethodno konstatovano da je navedeno lice preminulo.

Kako iz iznetog proizlazi da je prvostepeni sud pravilno postupio i u skladu sa ovlašćenjima koja ima, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, na glavnom pretresu pročitao zapisnik o iskazu svedoka BB, koja je u toku postupka preminula, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio kao neosnovane navode branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u preostalom delu je nedozvoljen.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac navodi i da je svedok BB rođaka oštećene, a kako je to izjavila na zapisniku pred Osnovnim javnim tužiocem, a tužilac prilikom ispitivanja nije označio u kom je stepenu srodstva, pa shodno tome nije pravilno primenio odredbe člana 95, 96. i 98. ZKP, Takođe na zapisniku sačinjenom od strane Osnovnog javnog tužioca, nema razloga zašto svedok polaže zakletvu u smislu odredbe člana 96. stav 2. ZKP.

Na opisani način po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 95, 96. i 98. ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljnog navodi da ni jednim dokazom nije dokazano kako i na koji način se odigrao svaki događaj, koji je opisan u optužnom aktu, da ni oštećena svojim iskazom to nije potvrdila. Takođe, iznosi sopstvenu ocenu iskaza oštećene i osporava ocenu suda da je u pitanju ekonomsko nasilje. Na opisani način, po stavu ovog suda branilac osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u pravnosnažnim odlukama, i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova vezano za postojanje elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Kako branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 95, 96. i 98. ZKP, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slavice Ćirović, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev, u odnosu na navedenu povredu zakona, odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća - sudija 
Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić