Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 144/10
02.06.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Anđelke Stanković, predsednika veća, Nevenke Važić, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. S.P, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. br. 1321/09 od 21.04.2010. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Vrhovnog suda Srbije Kž I br. 2478/09 od 24.09.2009. godine, u sednici veća održanoj 02.06.2010. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. br. 1321/09 od 21.04.2010. godine podignut protiv pravnosnažne presude Vrhovnog suda Srbije Kž I br. 2478/09 od 24.09.2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

            Presudom Okružnog suda u Nišu K. br. ... od 22.06.2009. godine okr. S.P. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca.

 

            Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Vrhovni sud Srbije je presudom Kž I br. 2478/09 od 24.09.2009. godine, povodom izjavljene žalbe, a po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu i okr. S.P, na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP, oslobodio od optužbe za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ.

 

            Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. br. 1321/09 od 21.04.2010. godine, protiv pravnosnažne presude Vrhovnog suda Srbije Kž I br. 2478/09 od 24.09.2009. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 1. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je tom presudom povređen krivični zakon iz člana 369. stav 1. tačka 1. ZKP, u korist okr. S.P.

 

            Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenih zamenika Republičkog javnog tužioca, okr. S.P. i branioca, adv. G.J, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

 

            Zahtev je neosnovan.

 

            Prema navodima zahteva, neprihvatljiv je stav Vrhovnog suda Srbije da je stupanjem na snagu odredbe člana 95. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'', broj 72 od 03.09.2009. godine), krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga, do tada propisano odredbom člana 246. stav 3. KZ, prestalo da postoji, s obzirom da je to delo i dalje predviđeno kao krivično delo, sada označeno kao član 246-a KZ. Pogrešno tumačeći odredbu člana 95. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Vrhovni sud Srbije je, oslobađanjem okr. S.P. od optužbe za krivično delo neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246. KZ, povredio odredbu člana 369. stav 1. tačka 1. ZKP, u korist okrivljenog.

 

            Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

 

            Stoji navod zahteva da izmenama i dopunama Krivičnog zakonika nije u potpunosti izvršena dekriminalizacija radnje neovlašćenog držanja opojne droge i da je ta radnja i dalje predviđena kao krivično delo, sada označeno kao član 246-a KZ. Međutim, tužilac očigledno gubi iz vida da se odredba člana 246-a KZ odnosi na neovlašćeno držanje opojnih droga, ali samo za sopstvenu upotrebu.

 

            U konkretnom slučaju, okr. S.P. prvostepenom presudom nije oglašen krivim da je opojnu drogu držao za sopstvenu upotrebu, jer ta činjenica tokom postupka nije ni utvrđena, već samo da je opojnu drogu neovlašćeno držao.

 

            Navodi javnog tužioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti bili bi osnovani samo u slučaju da je tokom postupka utvrđeno da je okrivljeni opojnu drogu neovlašćeno držao za sopstvenu upotrebu i da je za to oglašen krivim, što ovde nije slučaj.

 

            Prema tome, Vrhovni sud Srbije je, kod takvog stanja stvari, zauzeo pravilan stav da opisane radnje okr. S.P, u vreme odlučivanja po žalbi branioca izjavljenoj protiv prvostepene presude, više nisu krivično delo propisano krivičnim zakonom, te je pravilno primenio krivični zakon kada je okrivljenog, na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP, oslobodio od optužbe za krivično delo iz člana 246. stav 3. KZ.

 

            Iako tužilac kao osnov podnošenja zahteva navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se taj osnov ne obrazlaže i ne ukazuje konkretno u čemu se ta povreda sastoji.

 

            Iz iznetih razloga, na osnovu odredaba člana 30. stav 1, člana 32. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' broj 116 od 22.12.2008. godine) i odredbe člana  24. stav 7. i člana 424. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                       Predsednik veća-sudija

 

Dragana Vuksanović, s.r.                                                  Anđelka Stanković, s.r.