Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokata Mirka Devrnja, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Kako su shodno citiranoj zakonskoj odredbi prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to dakle branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva advokat Mirko Devrnja je rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Rumi KTR.2-17/19 od 10.01.2019. godine postavljen za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom AA, a dana 30.01.2019. godine je okrivljeni punomoćjem ovlastio advokata Mirka Devrnja da ga zastupa u predmetnom krivičnom postupku kao izabrani branilac. Nakon okončanja postupka prema okrivljenom, advokat Mirko Devrnja je dana 24.08.2021. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao za odbranu po službenoj dužnosti okrivljenog AA, te je o istome odlučeno pobijanim pravnosnažnim rešenjima.

Navedenim prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u Rumi je odbijen zahtev advokata Mirka Devrnja za isplatu nagrade za odbranu po službenoj dužnosti okrivljenog AA i advokat Mirko Devrnja je upućen da navedeni zahtev podnese Osnovnom javnom tužiocu u Rumi. Drugostepenim rešenjem Osnovnog suda u Rumi u stavu prvom izreke odbijena je kao neosnovana žalba branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokata Mirka Devrnja izjavljena putem punomoćnika protiv prvostepenog rešenja, a u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev ovog branioca po službenoj dužnosti za dosuđenje troškova sastava predmetne žalbe.

Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokat Mirko Devrnja je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo jer je po njegovom mišljenju pravnosnažnim pobijanim rešenjima povređen zakon iz razloga što mu kao braniocu po službenoj dužnosti nisu priznati troškovi koje je imao pred Osnovnim sudom u Rumi i koje je zahtevom za naknadu troškova krivičnog postupka od 24.08.2021. godine tražio, pri čemu branilac u zahtevu ne ukazuje ni jednom rečju na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog.

Dakle, imajući u vidu da je branilac okrivljenog po službenoj dužnosti zahtev za zaštitu zakonitosti podneo u svoje ime i zbog povrede zakona učinjene na svoju štetu, a na šta po zakonu nije ovlašćen u smislu napred citiranih zakonskih odredbi, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog po službenoj dužnosti u konkretnom slučaju nije ovlašćeno lice za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je stoga ovaj sud navedeni zahtev ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi članova 483. i 71. tačka 5) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić