Presudom Višeg suda u Vranju 2Kž1 193/18 od 18.09.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalba branioca okrivljenih: AA, BB, VV, DD i GG, advokata Miroslava Manasijevića, žalba branioca okrivljenog AA, advokata Jelene Stojanović i žalba punomoćnika oštećenih ĐĐ i EE, advokata Danijele Stošić, a presuda Osnovnog suda u Vranju K 445/16 od 22.02.2018. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenih: AA, BB, VV, GG i DD, advokat Miroslav Manasijević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3 i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenih, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pored ostalog ističe i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a u obrazloženju zahteva ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to iskazu policijskog službenika ŽŽ - zbog kojih povreda zakona je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ove povrede sastoje, pa kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji je prethodio njenom donošenju, ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu shodno članu 489. stav 1. ZKP, to zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Nadalje, u obrazloženju zahteva se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je izreka pobijane prvostepene presude protivrečna sama sebi, da u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a da su oni koji su dati, nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

Osim toga, branilac u zahtevu navodi da je činjenično stanje u konkretnom slučaju pogrešno utvrđeno, i to u pogledu odlučnih činjenica vezano za predmet, sredstvo, vreme izvršenja krivičnog dela, zatim vrstu i mehanizam nastanka telesnih povreda, kao i uzročno-posledičnu vezu između radnji okrivljenih i nastupelih posledica – telesnih povreda na strani oštećenih.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                                   Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić