Пресудом Вишег суда у Врању 2Кж1 193/18 од 18.09.2018. године, одбијене су као неосноване жалба браниоца окривљених: АА, ББ, ВВ, ДД и ГГ, адвоката Мирослава Манасијевића, жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Јелене Стојановић и жалба пуномоћника оштећених ЂЂ и ЕЕ, адвоката Данијеле Стошић, а пресуда Основног суда у Врању К 445/16 од 22.02.2018. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљених: АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД, адвокат Мирослав Манасијевић, поднео је захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а због повреда закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и списе предмета врати на поновно суђење.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП мора се доставити одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3 и 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона, подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљених, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, поред осталог истиче и повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, а у образложењу захтева указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, наводима да се побијане пресуде заснивају на доказу на коме се не могу заснивати и то исказу полицијског службеника ЖЖ - због којих повреда закона је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљеном преко браниоца. Међутим, у образложењу захтева не наводи у чему се ове повреде састоје, па како Врховни касациони суд правноснажну одлуку, односно поступак који је претходио њеном доношењу, испитује само у оквиру разлога, дела и правца побијања који су истакнути у захтеву сходно члану 489. став 1. ЗКП, то захтев за заштиту законитости у овом делу нема прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП.

Надаље, у образложењу захтева се указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, наводима да је изрека побијане првостепене пресуде противречна сама себи, да у пресуди нису наведени разлози о одлучним чињеницама, а да су они који су дати, нејасни и у знатној мери противречни.

Осим тога, бранилац у захтеву наводи да је чињенично стање у конкретном случају погрешно утврђено, и то у погледу одлучних чињеница везано за предмет, средство, време извршења кривичног дела, затим врсту и механизам настанка телесних повреда, као и узрочно-последичну везу између радњи окривљених и наступелих последица – телесних повреда на страни оштећених.

Међутим, битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 484. и 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                          Председник већа-судија

Марина Пандуровић, с.р.                                                                                                                                   Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић