Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokat Uroš Carević i advokat Vladimir Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine rešenje drugostepenog suda i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu. Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Uroša Carevića i advokata Vladimira Jovanovića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog AA, advokat Uroš Carević i advokat Vladimir Jovanović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP ističući da su pobijana rešenja doneta suprotno odredbama člana 23. i 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela obzirom da okrivljenom nije data mogućnost da učestvuje u postupku i razmatranju svih činjenica jer prvostepeni sud, nakon podnošenja zahteva za privremeno oduzimanje imovine, nije održao ročište.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima branioci ukazuju na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, u vezi člana 23. i 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije podneo Višem sudu u Beogradu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, zahtev za privremeno oduzimanje imovine od okrivljenog AA i trećeg lica BB OIK KO 19/22 od 23.06.2022. godine, koji je sud dostavio braniocima okrivljenog, advokatima Urošu Careviću i Vladimiru Jovanoviću, a okrivljenom AA je zahtev dostavio preko oglasne table suda, uz pouku da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva mogu dostaviti odgovor na zahtev za privremeno oduzimanje imovine, uz dokaze o načinu sticanja imovine koja je predmet zahteva.

Branioci okrivljenog AA, advokati Uroš Carević i Vladimir Jovanović su 23.12.2022. godine dostavili odgovore na zahtev za privremeno oduzimanje imovine. Po prijemu odgovora, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije doneo je pobijano prvostepeno rešenje Poi Po4 2/22 od 31.01.2023. godine protiv kog su žalbu, između ostalih, 13.02.2023. godine podneli branioci okrivljenog AA.

Apelacioni sud u Beogradu je pre donošenja pobijanog drugostepenog rešenja, održao ročište 21.02.2023. godine, u prisustvu branioca okrivljenog AA, advokata Uroša Carevića, a u odsustvu uredno pozvanog javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu i okrivljenog AA.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da kada postoji verovatnoća da bi kasnije oduzimnje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, javni tužilac podnosi zahteva za oduzimanje imovine. U stavu 3. istog člana, propisano je da se zahtev iz stava 1. tog člana dostavlja bez odlaganja vlasniku sa poukom da u roku od 15 dana može sudu dostaviti odgovor na zahtev sa dokazom o načinu sticanja imovine, a stavom 4. da o zahtevu iz stava 1. tog člana u zavisnosti od faze postupka odlučuje sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća pred kojim se održava glavni pretres.

Odredbom člana 25. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, propisano je da će sud odmah po prijemu odgovora vlasnika na zahtev iz člana 23. stav 1. tog zakona, odnosno kada protekne rok u kome se odgovor može dati, a najkasnije u roku od osam dana, rešenjem odlučiti o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine.

Prema odredbi člana 30. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela za odlučivanje o žalbi protiv rešenja iz člana 25. tog zakona, sud zakazuje ročište na koje poziva vlasnika, njegovog branioca ili punomoćnika i javnog tužioca. Odredbom člana 31. stav 1. istog zakona, propisano je da će se ročište iz člana 30. stav 1. tog zakona održati najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe.

Vrhovni sud ukazuje da je osnovna karakteristika prvostepenog postupka privremenog oduzimanja imovine da po prijemu zahteva, isti dostavi okrivljenom i braniocu na odgovor pre donošenja prvostepenog rešenja i da se, faktički, kontradiktorni postupak vodi tek pred drugostepenim sudom, koji u smislu člana 30. i člana 31. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, održava ročište za odlučivanje o žalbi, shodnom primenom odredaba Zakonika o krivičnom postupku o pretresu pred drugostepenim sudom, na kom ispituje prvostepenu odluku u granicama žalbe, ceni pisane dokaze i, ukoliko nađe za potrebno, izvodi i ceni nove dokaze stranaka.

U konkretnom slučaju, Apelacioni sud u Beogradu je kao drugostepeni sud, u skladu sa članom 30. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela održao ročište za odlučivanje o žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja, u prisustvu branioca okrivljenog AA, advokata Uroša Carevića, a u odsustvu uredno pozvanog okrivljenog. Na ovaj način, okrivljenom je u skladu sa načelom kontradiktornosti, data mogućnost da se na ročištu održanom pred drugostepenim sudom izjasni o navodima zahteva za privremeno oduzimanje imovine i da iste osporava, pa stoga pravo na odbranu okrivljenog, u postupku privremenog oduzimanja imovine, nije povređeno.

U preostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog AA ističu da javni tužilac nije pružio dovoljno dokaza da imovina koja je privremeno oduzeta proističe iz krivičnog dela i da postoji verovatnoća da bi njeno kasnije oduzimnje bilo otežano ili onemogućeno, kao ni da je predmetna imovina u očiglednoj nesrazmeri sa prihodima i rashodima okrivljenog. Imovina koja je privremeno oduzeta od okrivljenog, prema navodima zahteva, stečena je na zakonit način, dugogodišnjim radom okrivljenog i njegove supruge u inostranstvu obzirom da okrivljeni AA i njegova supruga, treće lice BB, imaju britansko i kanadsko državljanstvo i zakonite prihode koji su višestruko veći od rashoda koje je javni tužilac prezentovao, što nižestepeni sudovi nisu cenili. S tim u vezi branioci u zahtevu navode i da je deo imovine koja je privremeno oduzeta, stečena pre krivičnog dela koje je, prema navodima naredbe o sprovođenju istrage, okrivljeni izvršio, zaključujući da sve iznete okolnosti, prema njihovom mišljenju, nedvosmisleno ukazuju da u konkretnom slučaju nije bilo uslova za privremeno oduzimanje imovine.

Izloženi navodima zahteva, branioci okrivljenog, osporavaju činjenična utvrđenja nižestepenih sudova iz pobijanih rešenja i na taj način ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao, jer navedena povreda zakona ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković