Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднели су браниоци окривљеног АА, адвокат Урош Царевић и адвокат Владимир Јовановић, због повреде закона из члана 441. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, укине решење другостепеног суда и предмет врати на поновно одлучивање другостепеном суду. Врховни суд је примерак захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА, адвоката Уроша Царевића и адвоката Владимира Јовановића, доставио Врховном јавном тужилаштву, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужилаштва и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Браниоци окривљеног АА, адвокат Урош Царевић и адвокат Владимир Јовановић, захтев за заштиту законитости подносе због повреде закона из члана 441. став 3. ЗКП истичући да су побијана решења донета супротно одредбама члана 23. и 25. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела обзиром да окривљеном није дата могућност да учествује у поступку и разматрању свих чињеница јер првостепени суд, након подношења захтева за привремено одузимање имовине, није одржао рочиште.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости, којима браниоци указују на повреду закона из члана 441. став 3. ЗКП, у вези члана 23. и 25. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, Врховни суд оцењује као неосноване.

Из списа предмета произлази да је јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, Посебног одељења за сузбијање корупције поднео Вишем суду у Београду, Посебном одељењу за сузбијање корупције, захтев за привремено одузимање имовине од окривљеног АА и трећег лица ББ ОИК КО 19/22 од 23.06.2022. године, који је суд доставио браниоцима окривљеног, адвокатима Урошу Царевићу и Владимиру Јовановићу, а окривљеном АА је захтев доставио преко огласне табле суда, уз поуку да у року од 15 дана од дана пријема захтева могу доставити одговор на захтев за привремено одузимање имовине, уз доказе о начину стицања имовине која је предмет захтева.

Браниоци окривљеног АА, адвокати Урош Царевић и Владимир Јовановић су 23.12.2022. године доставили одговоре на захтев за привремено одузимање имовине. По пријему одговора, судија за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебног одељења за сузбијање корупције донео је побијано првостепено решење Пои По4 2/22 од 31.01.2023. године против ког су жалбу, између осталих, 13.02.2023. године поднели браниоци окривљеног АА.

Апелациони суд у Београду је пре доношења побијаног другостепеног решења, одржао рочиште 21.02.2023. године, у присуству браниоца окривљеног АА, адвоката Уроша Царевића, а у одсуству уредно позваног јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и окривљеног АА.

Одредбом члана 23. став 1. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је да када постоји вероватноћа да би касније одузимње имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено, јавни тужилац подноси захтева за одузимање имовине. У ставу 3. истог члана, прописано је да се захтев из става 1. тог члана доставља без одлагања власнику са поуком да у року од 15 дана може суду доставити одговор на захтев са доказом о начину стицања имовине, а ставом 4. да о захтеву из става 1. тог члана у зависности од фазе поступка одлучује судија за претходни поступак, односно председник већа пред којим се одржава главни претрес.

Одредбом члана 25. став 1. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, прописано је да ће суд одмах по пријему одговора власника на захтев из члана 23. став 1. тог закона, односно када протекне рок у коме се одговор може дати, а најкасније у року од осам дана, решењем одлучити о захтеву за привремено одузимање имовине.

Према одредби члана 30. став 1. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела за одлучивање о жалби против решења из члана 25. тог закона, суд заказује рочиште на које позива власника, његовог браниоца или пуномоћника и јавног тужиоца. Одредбом члана 31. став 1. истог закона, прописано је да ће се рочиште из члана 30. став 1. тог закона одржати најкасније у року од 15 дана од дана подношења жалбе.

Врховни суд указује да је основна карактеристика првостепеног поступка привременог одузимања имовине да по пријему захтева, исти достави окривљеном и браниоцу на одговор пре доношења првостепеног решења и да се, фактички, контрадикторни поступак води тек пред другостепеним судом, који у смислу члана 30. и члана 31. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, одржава рочиште за одлучивање о жалби, сходном применом одредаба Законика о кривичном поступку о претресу пред другостепеним судом, на ком испитује првостепену одлуку у границама жалбе, цени писане доказе и, уколико нађе за потребно, изводи и цени нове доказе странака.

У конкретном случају, Апелациони суд у Београду је као другостепени суд, у складу са чланом 30. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела одржао рочиште за одлучивање о жалбама изјављеним против првостепеног решења, у присуству браниоца окривљеног АА, адвоката Уроша Царевића, а у одсуству уредно позваног окривљеног. На овај начин, окривљеном је у складу са начелом контрадикторности, дата могућност да се на рочишту одржаном пред другостепеним судом изјасни о наводима захтева за привремено одузимање имовине и да исте оспорава, па стога право на одбрану окривљеног, у поступку привременог одузимања имовине, није повређено.

У преосталим наводима захтева за заштиту законитости, браниоци окривљеног АА истичу да јавни тужилац није пружио довољно доказа да имовина која је привремено одузета проистиче из кривичног дела и да постоји вероватноћа да би њено касније одузимње било отежано или онемогућено, као ни да је предметна имовина у очигледној несразмери са приходима и расходима окривљеног. Имовина која је привремено одузета од окривљеног, према наводима захтева, стечена је на законит начин, дугогодишњим радом окривљеног и његове супруге у иностранству обзиром да окривљени АА и његова супруга, треће лице ББ, имају британско и канадско држављанство и законите приходе који су вишеструко већи од расхода које је јавни тужилац презентовао, што нижестепени судови нису ценили. С тим у вези браниоци у захтеву наводе и да је део имовине која је привремено одузета, стечена пре кривичног дела које је, према наводима наредбе о спровођењу истраге, окривљени извршио, закључујући да све изнете околности, према њиховом мишљењу, недвосмислено указују да у конкретном случају није било услова за привремено одузимање имовине.

Изложени наводима захтева, браниоци окривљеног, оспоравају чињенична утврђења нижестепених судова из побијаних решења и на тај начин указују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП, у чије разматрање се Врховни суд није упуштао, јер наведена повреда закона не представља разлог због ког окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став.1 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић