Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Anje Radošević, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Anja Radošević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijana rešenja zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na krivičnoj prijavi, službenim beleškama o obaveštenjima primljenim od građana i izveštajima policije.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Iz citirane odredbe proizilazi da se navedena povreda zakona odnosi na procesnu situaciju kada je nezakonit dokaz korišćen prilikom donošenja presude, odnosno rešenja koje se izjednačava sa presudom, a bez njega ne bi bila doneta ista odluka. U ostalim procesnim situacijama, o nezakonitim dokazima sud može odlučivati povodom predloga stranaka ili branioca, donošenjem rešenja o izdvajanju nezakonitih dokaza iz spisa i to na osnovu člana 237. ZKP tokom istrage, odnosno u fazi glavnog pretresa na osnovu člana 358. ZKP. Protiv ovih rešenja dozvoljena je posebna žalba, a u slučaju odbijanja žalbe, rešenje o izdvajanju nezakonitih dokaza ima karakter pravnosnažne odluke.

U konkretnom slučaju, zahtev za zaštitu zakonitosti je, kao vanredni pravni lek, podnet protiv rešenja o određivanju pritvora, koje po oceni Vrhovnog suda, ne predstavlja pravnosnažnu odluku kojom može biti učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, već odluku o postojanju osnovane sumnje da je okrivljeni učinio krivično delo za koje se tereti i u tom smislu primene pritvora, kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pa je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković