Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ање Радошевић, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Ања Радошевић, захтев за заштиту законитости подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП истичући да се побијана решења заснивају на доказима на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку не могу заснивати и то на кривичној пријави, службеним белешкама о обавештењима примљеним од грађана и извештајима полиције.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП прописано је да битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати, осим ако је, с обзиром на друге доказе очигледно да би и без тог доказа била донета иста пресуда.

Из цитиране одредбе произилази да се наведена повреда закона односи на процесну ситуацију када је незаконит доказ коришћен приликом доношења пресуде, односно решења које се изједначава са пресудом, а без њега не би била донета иста одлука. У осталим процесним ситуацијама, о незаконитим доказима суд може одлучивати поводом предлога странака или браниоца, доношењем решења о издвајању незаконитих доказа из списа и то на основу члана 237. ЗКП током истраге, односно у фази главног претреса на основу члана 358. ЗКП. Против ових решења дозвољена је посебна жалба, а у случају одбијања жалбе, решење о издвајању незаконитих доказа има карактер правноснажне одлуке.

У конкретном случају, захтев за заштиту законитости је, као ванредни правни лек, поднет против решења о одређивању притвора, које по оцени Врховног суда, не представља правноснажну одлуку којом може бити учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, већ одлуку о постојању основане сумње да је окривљени учинио кривично дело за које се терети и у том смислу примене притвора, као мере за обезбеђење присуства окривљеног у циљу несметаног вођења кривичног поступка, па је Врховни суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, одбацио као недозвољен.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, Врховни суд је одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић