Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je, imajući u vidu da se za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, može izreći novčana kazna ili zatvor do tri godine, vreme kada je predmetno krivično delo izvršeno – 31.10.2010. godine i odredbu člana 103. tačka 6. i člana 104. stav 6. KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za to krivično delo nastupila je 31.10.2016. godine. Kako je drugostepena presuda koja je doneta dana 28.10.2016. godine, braniocu okrivljenog uručena dana 28.11.2016. godine, a okrivljenom do dana podnošenja zahteva ista nije dostavljena, to je, prema navodima zahteva, u vreme dostavljanja drugostepene presude braniocu okrivljenog već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za predmetno krivično delo zbog čega je nužno preinačiti obe pobijane presude i prema okrivljenom primenom člana 422. tačka 3) ZKP odbiti optužbu da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je na štetu okrivljenog pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA, pravnosnažnom presudom oglašen krivim da je dana 31.10.2010. godine, izvršio krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika, za koje delo je propisana novčana kazna ili zatvor do tri godine.

Prema odredbi člana 103. tačka 6. KZ, propisano je ako u tom zakoniku nije drugačije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine ili novčana kazna, a članom 104. stav 6. KZ, da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela – 31.10.2010. godine, kaznu zatvora koja se za isto može izreći – novčana kazna ili zatvor do tri godine i odredbe člana 103. tačka 6. KZ i člana 104. stav 6. KZ, to bi apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za navedeno krivično delo nastupila dana 31.10.2016. godine, dakle nakon donošenja drugostepene presude dana 28.10.2016. godine.

Kako je donošenjem drugostepene presude dana 28.10.2016. godine, prvostepena presuda postala pravnosnažna u smislu člana 275. stav 1. ZKP, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je pre pravnosnažnog okončanja predmetnog krivičnog postuka nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za navedeno krivično delo pri čemu je, po oceni ovoga suda, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, vreme dostavljanja drugostepene presude braniocu okrivljenog bez značaja za nastupanje pravnosnažnosti presude.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

lji