Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.690/15 od 05.08.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru, branioca okrivljenog M.M. i branioca okrivljenog S.N. preinačena je presuda Osnovnog suda u Knjaževcu K br. 1136/13 od 08.05.2015. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud okrivljenog D.M., između ostalih, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok je žalba branioca okrivljenog D.M., između ostalih, odbijena u celosti kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.M., advokat P.J., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine u delu u kojem se okrivljeni D.M. osuđuje i da vrati predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.M. u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na zapisnicima o saslušanju okrivljenih M.M. i S.N. pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Zaječaru, na kojima se ne može zasnivati sudska odluka, jer je saslušanje ovih okrivljenih izvršeno bez prisustva branioca, a što je po odredbama tada važećeg ZKP bilo dozvoljeno obzirom na zaprećenu kaznu za krivično delo koje im je bilo stavljeno na teret. Međutim, stupanjem na pravnu snagu sada važećeg ZKP, prema navodima zahteva, sud je na osnovu odredbe člana 603. sada važećeg ZKP, bio dužan da dalji postupak sprovede po odredbama sada važećeg ZKP, a to znači da je morao da sprovede iznova postupak i da sasluša okrivljene u prisustvu branioca, jer je za navedeno krivično delo propisana kazna zatvora do 8 godina i na osnovu člana 74. stav 1. tačak 2. ZKP okrivljeni su morali imati branioca u čitavom postupku. Iz navedenih razloga zapisnici o saslušanju okrivljenih na kojima su oni dali svoje odbrane bez prisustva branioca, u istrazi morali su biti izdvojeni iz spisa predmeta, a što nije učinjeno pa su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Članom 204. stav 1. tačka 1. KZ propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203.) kazniti kaznom zatvora od 1 do 8 godina ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Članom 71. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 70/01 ..., „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10 – u daljem tekstu ranije važeći ZKP) propisano je da ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani, ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko 10 godina, okrivljeni mora imati branioca, već prilikom prvog saslušanja.

Članom 74. stav 1. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... – u daljem tekstu sada važeći ZKP) propisano je da okrivljeni mora imati branioca, ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Članom 603. sada važećeg ZKP propisano je da istraga koja je na dan početka primene ovog zakonika u toku, dovršiće se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10), a dalji tok postupka će se sprovesti po odredbama ovog zakonika. Članom 604. stav 1. istog Zakonika propisano je da zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivaće se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10).

Sada važeći Zakonik o krivičnom postupku primenjuje se od 01.10.2013. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni M.M. i okrivljeni S.N. svoje iskaze u svojstvu okrivljenih u istražnom postupku dali dana 22.03.2012. godine bez prisustva branioca, u vreme važenja ranije važećeg ZKP, što je bilo u skladu sa istim obzirom da im je Zahtevom za sprovođenje istrage OJT u Zaječaru Kt 169/11 od 02.02.2011. godine bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ, za koje prema zaprećenoj kazni odbrana nije bila obavezna.

Imajući u vidu odredbu člana 603. sada važećeg ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi, da je istragu započetu prema odredbama ranijeg važećeg ZKP, trebalo okončati po tom zakoniku, pa ponovno saslušanje okrivljenih u prisustvu branioca, zbog promene ZKP nije bilo potrebno.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda imajući u vidu odredbu člana 604. stav 1. sada važećeg ZKP, iskazi okrivljenih M.M. i S.N. dati u istrazi dana 22.03.2012. godine bez prisustva branioca predstavljaju krivično procesnu radnju preduzetu na zakonit način, jer je preduzeta u svemu u skladu sa tada važećim ZKP. Činjenica da je nakon stupanja na snagu sada važećeg ZKP, imajući u vidu zaprećenu kaznu za krivično delo koje je okrivljenima stavljeno na teret odbrana bila obavezna, nije od uticaja na ocenu zakonitosti radnji preduzetih u vreme važenja ranije važećeg ZKP. S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je čitanje ovako datih iskaza okrivljenog M.M. i okrivljenog S.N., u daljem toku krivičnog postupka, zakoniti dokaz, bez obzira na činjenicu što su se odredbe koje se tiču obavezne odbrane sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku u međuvremenu izmenile.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su navodi zahteva branioca okrivljenog D.M. kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                   Dragiša Đorđević, s.r.