Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa obrazloženjem da je na utvrđeno činjenično stanje primenjen zakon koji se nije mogao primeniti jer, radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom nisu mogle biti pravno kvalifikovane kao krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, imajući u vidu da je okrivljeni iste preduzeo kao direktor preduzeća „VV, ..., što znači da je postupao u svojstvu odgovornog lica svog preduzeća (član 112. stav 5. KZ), tako da s obzirom na takvo svojstvo, okrivljeni, prema stavu branioca, ne može biti izvršilac krivičnog dela prevara. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi i to da iz obrazloženja pobijanih pravnosnažnih presuda nedvosmisleno proizlazi da je protivpravna imovinska korist pribavljena Preduzeću „VV“, ... kome je oštećeno preduzeće isporučilo robu, a ne okrivljenom, koji je postupao u ime i za račun svog preduzeća, te da se činjenični opis radnje izvršenja tiče isključivo odnosa dva privredna društva vezanog za njihovu privrednu delatnost, tako da je isti, prema stavu branioca, morao biti razmatran u svetlu nekog krivičnog dela kojim se štiti privreda – zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Ovo stoga, jer su u činjeničnom opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela navedenog u izreci prvostepene presude označene sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Naime, prema izreci prvostepene presude okrivljeni AA je u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara prilikom kupovine robe od oštećenog preduzeća postupajući u svojstvu direktora preduzeća „VV“ ... lažnim prikazivanjem činjenice da je njegovo preduzeće solventno i da će robu platiti doveo i održavao u zabludi predstavnika oštećene ... „BB“ ... i na taj način ga naveo da mu na štetu svog preduzeća isporuči robu u iznosu od 11.292.147,00 dinara, oštetivši ... „BB“ za navedeni iznos.

Kod tako utvrđenih činjenica iz kojih proizlazi da je okrivljeni inkriminisane radnje koje predstavljaju navođenje ovlašćenog predstavnika oštećenog preduzeća da okrivljenom isporuči robu u vrednosti od 11.292.147,00 dinara, dovođenjem u zabludu tog lica lažnim prikazivanjem činjenica, da je njegovo preduzeće solventno i da će moći da plati isporučenu robu, preduzeo u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara, što je zakonsko obeležje krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a ne krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. KZ, kod kog krivičnog dela izvršilac postupa u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica ili za preduzetnika. Pored toga, po nalaženju ovoga suda, okolnost što je okrivljeni u konkretnom slučaju postupao u svojstvu odgovornog lica – direktora preduzeća, nasuprot navodima zahteva ne isključuje mogućnost da isti bude izvršilac krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, jer izvršilac tog krivičnog dela može biti svako, pa samim tim i odgovorno lice.

Stoga se, po oceni ovoga suda, zahtevom branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kada su radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim pravno kvalifikovane kao krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                  Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

lji