Врховни касациони суд је у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, па је одржао седницу већа о којој у смислу члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, у којој седници је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву браниоца окривљеног нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним правноснажним пресудама на штету окривљеног учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са образложењем да је на утврђено чињенично стање примењен закон који се није могао применити јер, радње за које је окривљени оглашен кривим правноснажном пресудом нису могле бити правно квалификоване као кривично дело превара из члана 208. став 4. у вези става 1. КЗ, имајући у виду да је окривљени исте предузео као директор предузећа „ВВ, ..., што значи да је поступао у својству одговорног лица свог предузећа (члан 112. став 5. КЗ), тако да с обзиром на такво својство, окривљени, према ставу браниоца, не може бити извршилац кривичног дела превара. У вези са тим бранилац у захтеву наводи и то да из образложења побијаних правноснажних пресуда недвосмислено произлази да је противправна имовинска корист прибављена Предузећу „ВВ“, ... коме је оштећено предузеће испоручило робу, а не окривљеном, који је поступао у име и за рачун свог предузећа, те да се чињенични опис радње извршења тиче искључиво односа два привредна друштва везаног за њихову привредну делатност, тако да је исти, према ставу браниоца, морао бити разматран у светлу неког кривичног дела којим се штити привреда – злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. КЗ.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Ово стога, јер су у чињеничном опису радње извршења предметног кривичног дела наведеног у изреци првостепене пресуде означене све чињенице и околности које представљају субјективна и објективна обележја кривичног дела превара из члана 208. став 4. у вези става 1. КЗ за које је окривљени оглашен кривим правноснажном пресудом. Наиме, према изреци првостепене пресуде окривљени АА је у намери да себи прибави противправну имовинску корист у износу који прелази 1.500.000,00 динара приликом куповине робе од оштећеног предузећа поступајући у својству директора предузећа „ВВ“ ... лажним приказивањем чињенице да је његово предузеће солвентно и да ће робу платити довео и одржавао у заблуди представника оштећене ... „ББ“ ... и на тај начин га навео да му на штету свог предузећа испоручи робу у износу од 11.292.147,00 динара, оштетивши ... „ББ“ за наведени износ.

Код тако утврђених чињеница из којих произлази да је окривљени инкриминисане радње које представљају навођење овлашћеног представника оштећеног предузећа да окривљеном испоручи робу у вредности од 11.292.147,00 динара, довођењем у заблуду тог лица лажним приказивањем чињеница, да је његово предузеће солвентно и да ће моћи да плати испоручену робу, предузео у намери да себи прибави противправну имовинску корист у износу већем од 1.500.000,00 динара, што је законско обележје кривичног дела преваре из члана 208. став 4. у вези става 1. КЗ, а не кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. КЗ, код ког кривичног дела извршилац поступа у намери прибављања противправне имовинске користи за правно лице у којем је запослено, друго правно лице или други субјект привредног пословања који има својство правног лица или за предузетника. Поред тога, по налажењу овога суда, околност што је окривљени у конкретном случају поступао у својству одговорног лица – директора предузећа, насупрот наводима захтева не искључује могућност да исти буде извршилац кривичног дела превара из члана 208. став 4. у вези става 1. КЗ, јер извршилац тог кривичног дела може бити свако, па самим тим и одговорно лице.

Стога се, по оцени овога суда, захтевом браниоца окривљеног неосновано указује да је побијаним правноснажним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, када су радње за које је окривљени оглашен кривим правно квалификоване као кривично дело превара из члана 208. став 4. у вези става 1. КЗ.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                       Председник већа-судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                  Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић

љи