Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, s obzirom da sud nije primenio novu Tarifu, koja je važila u vreme donošenja odluke o troškovima već Tarifu koja je važila u vreme preduzimanja pojedinih radnji, tako da braniocu nisu priznati traženi troškovi odbrane sa uvećanjem za preduzimanje više radnji u istom danu (ispitivanje okrivljenog kod javnog tužioca, ispitivanje oštećene i svedoka).

Ovakvi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani i isti su već bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne i razloge na strani 2. pasus 5, 6 i 7. i strani 3. obrazloženja rešenja koje ovaj sud prihvata kao pravilne i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Odluke Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1040/2022 i Kzz 904/2015 (na koje se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu) nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda, obzirom da se ne odnose na istu pravnu situaciju.

Branilac okrivljenog dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je izrekom pobijanog drugostepenog rešenja učinjena povreda odredbe člana 453. ZKP, s obzirom da je drugostepenim rešenjem, a po žalbi branioca okrivljenog, dosuđen isti novčani iznos, ali u novom roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti donetog rešenja.

Odredbom člana 453. ZKP, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Imajući u vidu navedenu odredbu, Vrhovni sud nalazi da sud ne može donošenjem rešenja o troškovima učiniti bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. u vezi člana 453. ZKP, zbog čega je, iako navedena povreda formalno predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, podneti zahtev, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je pobijanim odlukama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako numerisane povrede branilac polemiše sa utvrđenjima suda u pogledu nedosuđivanja nagrade braniocu za razgledanje spisa predmeta radi pripremanja za glavni pretres zakazan za dan 30.05.2024. godine, i s tim u vezi suštinski ukazuje da je sud u pogledu ove činjenice pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje (član 440. ZKP).

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković