Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Borko Ristović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe i odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u radnjama za koje je okrivljena pravnosnažno osuđena nema obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru niti bilo kog drugog krivičnog dela, obzirom da način na koji je krivično delo opisano u izreci presude, ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela ometanje službenih lica u vršenju službene dužnosti, koja, prema stavu branioca, podrazumeva postojanje aktivnog fizičkog otpora, već se može govoriti samo o građanskoj neposlušnosti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“ broj 6/2016, 24/2018) propisano je da će se zatvorom od šest meseci do dve godine kazniti ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. tog zakona u vršenju službene dužnosti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića navedenog krivičnog dela to po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa u izreci pravnosnažne presude, a naime da je okrivljena AA u vreme i na mestu opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svesna svoga dela, čije je izvršenje htela, uz istovremenu svest o zabranjenosti dela, ometala službena lica – policijske službenike PS Mladenovac, u vršenju službene dužnosti, tako što je, kada su oštećeni izlaskom iz službenog vozila krenuli ka dvorištu kuće okrivljene radi pronalaženja njenog sina – lica za kojim je raspisana potraga, stala ispred zatvorene dvorišne kapije i snagom svog tela i drvenim kocem pritisnula kapiju, ne dozvolivši im da uđu u dvorište i time omela da izvrše služenu radnju pronalaženja i identifikaciju lica, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljene AA, stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, izvršenog na štetu oštećenih policijskih službenika PS Mladenovac, za koje krivično delo je okrivljena pravnosnažno oglašena krivom, pa su stoga, suprotni navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ovo sa razloga jer je, po nalaženju Vrhovnog suda, a suprotno navodima branioca okrivljene, u izreci pravnosnažne presude opisana radnja izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, koja nesumnjivo ima karakter ometanja na drugi način ovlašćenih službenih lica u obavljanju poslova održavanja javnog reda i mira.

Po nalaženju ovoga suda, ostali navodi branioca, kojima se osporava ocena dokaza i činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi kao nerazjašnjeno i pogrešno utvrđeno, te daje sopstveno tumačenje inkriminacije iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, posebno u delu u kojem propisuje oblik radnje izvršenja „na drugi način ometa“ i poređenjem fizičkih i zdravstvenih karakteristika okrivljene i oštećenih, negira postojanje obeležja predmetnog krivičnog dela, uz iznošenje sopstvenog stava u pogledu ispunjenosti zakonskih uslova za preduzimanje službene radnje policijskih službenika i ulazak u kuću okrivljene, spadaju u domen osporavanja pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP) i kao takvi nisu predmet preispitivanja u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković