Zahtev za zaštitu zakonitosti je u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitisti podnet, pa je, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“, br.72/2011), u odnosu na prvostepenu presudu, po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Pogrešnu primenu Krivičnog zakona u smislu odredbe člana 439. tačka 1. ZKP, u vezi člana 14. KZ, branilac okrivljenog nalazi u nedostatku krivice kao konstitutivnog obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni P.P. oglašen krivim. Pitanje krivice branilac okrivljenog vezuje za pitanje uračunljivosti okrivljenog, smatrajući da ocena suda da je „svest okrivljenog bila sužena, fokusirana na događaj i kvalitetno izmenjena“..., znači da takvo stanje svesti ne može podrazumevati krivicu, zbog čega je pogrešna primena odredbe člana 14. KZ koja je dovela do pogrešne primene zakona po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni optužen, krivično delo.

Suprotno navodima branioca okrivljenog, prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza ocenio da izmenjeno stanje svesti, kako je opisano u prvostepenoj presudi, nije isključilo uračunljivost okrivljenog, pa time ni njegovu krivicu. Elementi koji čine uračunljivost - sposobnost da shvati značaj svojih radnji i upravlja svojim postupcima bili su na nivou bitno smanjenih i to usled straha visokog intenziteta izazvanog napadom oštećenog, pa je prvostepeni sud zaključio da je okrivljeni postupao u stanju bitno smanjene uračunljivosti. Bitno smanjena uračunljivost nije osnov koji isključuje krivicu, pa je sledstveno tome i zaključak o krivici okrivljenog zasnovan na pravilnoj primeni odredaba Krivičnog zakona zbog čega i nema povrede u smislu člana 439. tačka 1. ZKP u vezi odredbe člana 14. KZ na koju se neosnovano zahtevom ukazuje (član 369. tačka 1. ZKP „Službeni glasnik RS“, br.72/2009).

Povreda iz člana 439. tačka 1. ZKP-član 369. tačka 1. ZKP („Službeni glasnik RS“, br.72/2009) se, osim navedenog, vezuje u zahtevu i za pogrešnu primenu odredbe člana 19. KZ, jer branilac nalazi da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani koja, po članu 19. stav 1. KZ isključuje protivpravnost, zbog čega je okrivljenog, po stavu branioca, primenom odredbi člana 19. stav 1. i stav 2. KZ trebalo osloboditi od optužbe.

I ovi navodi zahteva su neosnovani, jer je prvostepeni sud na pravilno utvrđene činjenice postojanja napada oštećenog kojim je okrivljeni doveden u stanje prepasti, ali i nesrazmernosti odbijanja istovremenog protivpravnog napada po intenzitetu i upotrebljenom sredstvu, zbog čega se odbrana okrivljenog u konkretnoj situaciji nije mogla smatrati neophodno potrebnom za otklanjanje napada, pravilno primenio krivični zakon u pogledu pravne ocene krivičnog dela.

Pošto je u presudi naveo sve elemente od kojih zavisi ocena o postojanju nužne odbrane i njenom prekoračenju, prvostepeni sud je, oglasivši okrivljenog krivim za krivično delo izvršeno u prekoračenju nužne odbrane, pravilno primenio odredbu člana 19. stav 3. KZ, što je svojom odlukom potvrdio i drugostepeni sud. Ovom zakonskom odredbom predviđeno je da se „učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, može se i osloboditi od kazne“.

Prema tome, zakon ne isključuje protivpravnost krivičnog dela pod navedenim uslovima, pa je, pravilnom primenom zakona, okrivljeni oglašen krivim. Prvostepeni i drugostepeni sud su, u skladu sa svojim ovlašćenjima, ocenili da u konkretnom slučaju nema mesta oslobađanju od kazne već su okrivljenog, oglasivši ga krivim, osudili na kaznu zatvora. Stoga, u osudi za krivično delo izvršeno u prekoračenju nužne odbrane, nema povrede Krivičnog zakona po pitanju da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo, u smislu člana 439. tačka 1. KZ, (član 369. tačka 1. ZKP „Službeni glasnik RS“, br.72/2009) niti po pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti-u smislu člana 439. tačka 2. ZKP,(član 369. tačka 3. ZKP „Službeni glasnik RS“ 72/2009), kako se neosnovano u zahtevu navodi.

Nalazeći da navedenim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenio neosnovanim i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                         Nevenka Važić,s.r.