Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Marije Karalić - advokata Branka Unjića je neosnovan.

Branilac okrivljene Marije Karalić u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i ističe da je sud sporazum o priznanju krivičnog dela okrivljenog AA i presudu koja se odnosi na sporazum o priznanju krivičnog dela, koristio kao dokaz, kao i da je primenio odredbu člana 406. ZKP i pročitao priznanje okrivljenog AA.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 405. stav 1. ZKP propisano je da će se u zapisnike o uviđaju van glavnog pretresa, o pretresanju stana i drugih prostorija ili lica i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, kao i isprave koje služe kao dokaz, izvršiti uvid, ili će, ako veće oceni da je to potrebno, predsednik veća ukratko izneti njihovu sadržinu ili ih pročitati.

Članom 406. stav 1. tačka 5) ZKP propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća pribaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, prvostepeni sud je u pravnosnažnoj presudi pravilno koristio odbranu okrivljenog AA datu na glavnom pretresu održanom dana 02.04.2024.godine i pred OJT u Kruševcu na zapisniku Kt.br.1157/22 sačinjenom dana 26.08.2022. godine, dok se krivični postupak još uvek vodio protiv okrivljene Marije Karalić, okrivljenog BB i okrivljenog AA, a pre nego što je okrivljeni AA sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela Sk.br. 5/24 dana 05.04.2024. godine. Predmet ocene prvostepenog suda bila je i sama presuda kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Spk 6/24 (K 27/23) od 15.04.2024. godine, ali samo u pogledu toga da je doneta od strane nadležnog organa, da je okrivljeni zaključo sporazum o priznanju krivičnog dela, da je oglašen krivim da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ zbog kog dela mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca sa rokom provere od jedne godine. Budući da se pobijane presude ne zasnivaju na zapisniku sa ročišta o sporazumu o priznanju krivičnog dela okrivljenog AA, kako se to neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljene Marije Karalić ukazuje, kao i da je u presudu kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Spk 6/24 (K 27/23) od 15.04.2024. godine, saglasno članu 406. u vezi člana 405. ZKP, sud izvršio uvid samo u pogledu formalnih uslova vezanih za navedenu presudu, to se po nalaženju ovoga suda, pobijane presude zasnivaju na dokazima koji su izvedeni u skladu sa zakonom, a suprotni navodi istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ocenjeni su kao neosnovani.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljene osporava iskaz okrivljenog AA. Nadalje, navodi i da se na paketićima, koji su bili predmet DNK veštačenja, nalaze tragovi ne samo okrivljene, nego još neodređenog broja lica, te da sud nije utvrđivao čiji se još biloški tragovi nalaze na tim paketićima, a nije utvrđivao ni postojanje DNK tragova okrivljenog BB. Takođe, sud je propustio da utvrdi da li je okrivljena svojim ponašanjem ostvarila elemente bića krivičnog dela iz člana 246. ili člana 247. KZ i nije ispitao u svojstvu svedoka policajce, koji su prilikom hapšenja od okrivljenih oduzeli predmetne paketiće, kao i da nije utvrđeno da li je o istom obavešten postupajući tužilac i da li je ove radnje pratila odgovarajuća naredba. Iznetim navodima branilac okrivljenog suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljene, odnosno njenog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Marije Karalić - advokata Branka Unjića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljene odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković