Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене Марије Каралић - адвоката Бранка Уњића је неоснован.

Бранилац окривљене Марије Каралић у захтеву за заштиту законитости, као разлог подношења, наводи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и истиче да је суд споразум о признању кривичног дела окривљеног АА и пресуду која се односи на споразум о признању кривичног дела, користио као доказ, као и да је применио одредбу члана 406. ЗКП и прочитао признање окривљеног АА.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Чланом 405. став 1. ЗКП прописано је да ће се у записнике о увиђају ван главног претреса, о претресању стана и других просторија или лица и потврде о привремено одузетим предметима, као и исправе које служе као доказ, извршити увид, или ће, ако веће оцени да је то потребно, председник већа укратко изнети њихову садржину или их прочитати.

Чланом 406. став 1. тачка 5) ЗКП прописано је да осим у случајевима посебно прописаним у овом законику, упознавање са садржином записника о исказима сведока, саоптужених или већ осуђених саучесника у кривичном делу, као и записника о налазу и мишљењу вештака, може се по одлуци већа прибавити сходном применом члана 405. овог законика ако је реч о исказу саоптуженог према којем је кривични поступак раздвојен или је већ окончан правноснажном осуђујућом пресудом.

Имајући у виду наведене законске одредбе, првостепени суд је у правноснажној пресуди правилно користио одбрану окривљеног АА дату на главном претресу одржаном дана 02.04.2024.године и пред ОЈТ у Крушевцу на записнику Кт.бр.1157/22 сачињеном дана 26.08.2022. године, док се кривични поступак још увек водио против окривљене Марије Каралић, окривљеног ББ и окривљеног АА, а пре него што је окривљени АА склопио споразум о признању кривичног дела Ск.бр. 5/24 дана 05.04.2024. године. Предмет оцене првостепеног суда била је и сама пресуда којом је прихваћен споразум о признању кривичног дела Спк 6/24 (К 27/23) од 15.04.2024. године, али само у погледу тога да је донета од стране надлежног органа, да је окривљени закључо споразум о признању кривичног дела, да је оглашен кривим да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ због ког дела му је изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца са роком провере од једне године. Будући да се побијане пресуде не заснивају на записнику са рочишта о споразуму о признању кривичног дела окривљеног АА, како се то неосновано у захтеву за заштиту законитости окривљене Марије Каралић указује, као и да је у пресуду којом је прихваћен споразум о признању кривичног дела Спк 6/24 (К 27/23) од 15.04.2024. године, сагласно члану 406. у вези члана 405. ЗКП, суд извршио увид само у погледу формалних услова везаних за наведену пресуду, то се по налажењу овога суда, побијане пресуде заснивају на доказима који су изведени у складу са законом, а супротни наводи истакнути у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене оцењени су као неосновани.

У преосталом делу захтева бранилац окривљене оспорава исказ окривљеног АА. Надаље, наводи и да се на пакетићима, који су били предмет ДНК вештачења, налазе трагови не само окривљене, него још неодређеног броја лица, те да суд није утврђивао чији се још билошки трагови налазе на тим пакетићима, а није утврђивао ни постојање ДНК трагова окривљеног ББ. Такође, суд је пропустио да утврди да ли је окривљена својим понашањем остварила елементе бића кривичног дела из члана 246. или члана 247. КЗ и није испитао у својству сведока полицајце, који су приликом хапшења од окривљених одузели предметне пакетиће, као и да није утврђено да ли је о истом обавештен поступајући тужилац и да ли је ове радње пратила одговарајућа наредба. Изнетим наводима бранилац окривљеног суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, а што није дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљене, односно њеног браниоца, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, па се Врховни суд у оцену ових навода захтева није упуштао.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене Марије Каралић - адвоката Бранка Уњића, Врховни суд је, на основу члана 491. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљене одбио као неоснован.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија,

Весна Зарић,с.р                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић