Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenje protiv kog je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Stanković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP ističući da je pogrešan zaključak nižestepenog suda da braniocu ne pripada posebna nagrada za saslušanje okrivljenog i ispitivanje svedoka pred javnim tužilaštvom, već da se radi o jednoj procesnoj radnji jer je preduzeta u kontinuitetu, pred istim organom postupka, u vremenskom trajanju od jednog časa. Prema stavu branioca, ovakav zaključak nižestepenog suda u suprotnosti je sa Tarifnim brojem 2. stav 1. i 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12...37/21), koja je važila u vreme preduzimanja ovih procesnih radnji, a prema kojoj se saslušanje okrivljenog i ispitivanje svedoka pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Zaječaru od 26.09.2022. godine, mora smatrati odvojenim procesnim radnjama jer su o njima sačinjeni posebni zapisnici.

Po oceni Vrhovnog suda, pogrešan je stav branioca okrivljenog AA u pogledu definisanja procesnih radnji i prisustva branioca okrivljenog u krivičnom postupku, jer branilac pogrešno tumači odredbu Tarifnog broja 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12...37/21 i u daljem tekstu „stara tarifa“), koja je bila na snazi u vreme preduzimanja predmetnih procesnih radnji.

Iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenog, advokat Predrag Stanković, dana 26.09.2022. godine prisustvovao saslušanju okrivljenog AA u periodu od 11,40 do 12,05 časova, a nakon toga prisustvovao je i ispitivanju svedoka oštećenog BB u periodu od 12,10 do 12,45 časova, kako je to konstatovano u zapisniku o ispitivanju svedoka Kt 259/22 i zapisniku o saslušanju osumnjičenog Kt 259/22, oba od 26.09.2022. godine, sačinjenih pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Zaječaru.

Iz pobijanog rešenja Osnovnog suda u Zaječaru Kv 279/24 od 30.09.2024. godine, proizilazi da okrivljenom nisu priznate posebne nagrade za prisustvovanje branioca saslušanju okrivljenog i ispitivanju jednog svedoka dana 26.09.2022. godine, imajući u vidu da su „konkretne dokazne radnje preduzete u kontinuitetu, pred istim organom, u vremenskom trajanju od jednog časa (25 minuta+35 minuta)“.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijano rešenje se zasniva na pravilno zauzetom stanovištu u pogledu definisanja procesnih radnji prisustva branioca okrivljenog u krivičnom postupku i na pravilnom tumačenju odredbe Tarifnog broja 2. stare Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja je važila u vreme preduzimanja predmetnih procesnih radnji.

Naime, jedinstvenost i unutrašnja povezanost jedne procesne radnje sa stanovišta prisustva advokata u svojstvu branioca okrivljenog, ogleda se u kontinuitetu, odnosno neprekinutom nizu preduzimanja određenih procesnih aktivnosti u toku jednog dana, što bi u konkretnom slučaju značilo prisustvo branioca ispitivanju jednog ili više svedoka ili saslušanju okrivljenog, bez obzira da li su te procesne radnje konstatovane u jednom ili više zapisnika.

Dakle, sa stanovišta pravilne primene odredaba Zakonika o krivičnom postupku i posebno Tarifnog broja 2. stare Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, ispitivanje više svedoka preduzeto u toku jednog dana u kontinuitetu predstavlja jednu procesnu radnju, nezavisno od broja ispitanih lica ili od broja sačinjenih i posebno potpisanih zapisnika u koje je uneta sadržina njihovih iskaza. Pri tome, sačinjavanje zasebnih ili zbirnih, jedinstvenih zapisnika pitanje je tehničke, a ne suštinske prirode.

Imajući u vidu navedeno, odnosno da je branilac okrivljenog dana 26.09.2022. godine prisustvovao saslušanju okrivljenog koje je započeto u 11,40 časova, a nakon toga i ispitivanju svedoka oštećenog, koje je započeto u 12,10 časova, to su u konkretnom slučaju u pobijanom rešenju, pravilno primenjene odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Tarifnog broja 2. stare Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, jer saslušanje okrivljenog i ispitivanje svedoka u toku istog radnog dana, u kontinuitetu, predstavljaju jednu procesnu radnju, nezavisno od toga što su o njima sačinjena dva posebna zapisnika, te su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se osporava način obračuna i visina nagrade na ime sastava žalbe izjavljene protiv rešenja o troškovima krivičnog postupka, branilac okrivljenog suštinski osporava činjenične zaključke suda, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog, zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Imajući u vidu da su pobijanim rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru Kv 279/24 od 30.09.2024. godine, okrivljenom dosuđeni troškovi krivičnog postupka i na ime nagrade branioca za sastav žalbe izjavljene protiv rešenja o troškovima krivičnog postupka, koje je branilac u izjavljenoj žalbi tražio, Vrhovni sud ukazuje da sud pravnog leka, prilikom odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja o troškovima krivičnog postupka, drugostepenim rešenjem treba da odluči o onim troškovima koji su sadržani u zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka, dok o troškovima koji su nastali kod suda pravnog leka, i to o troškovima krivičnog postupka na ime nagrade branioca za sastav žalbe na prvostepeno rešenje o troškovima, koje je branilac u izjavljenoj žalbi tražio, sud pravnog leka odlučuje posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 267. ZKP

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković