Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, u podnetom zahtevu branioci okrivljenog ističu da je pobijanim rešenjima povređen zakon na štetu okrivljenog, iz razloga što su nižestepeni sudovi odbacili kao nedozvoljen predlog branilaca okrivljenog da se pokrene postupak za priznanje strane sudske odluke Republike Austrije-Pokrajinskog suda u Salzburgu, Republika Austrija, 61 Hv 114/12s-129 od 04.10.2012.godine i to obrazložili pogrešnim zaključkom da zahtev za priznanje strane sudske odluke može podneti isključivo nadležni organ države molilje-strane države, a ovakav zaključak je po mišljenju branilaca rezultat pogrešnog tumačenja i primene od strane sudova, odredaba čl. 56-64 Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Navedeni stav, branioci okrivljenog obrazlažu time da je suština navedenih odredbi da se one odnose na izručenje lica koje „izdržava pravnosnažnu presudu u državi molilji, kada na njegov predlog država molilja pokreće postupak za izvršenje strane krivične presude“, što nije slučaj sa okrivljenim AA, koji je navedenu kaznu izdržao i koji je preko svojih branilaca tražio priznanje navedene strane sudske odluke. Branioci su još istakli da okrivljeni ima pravni interes za to, s obzirom da je u Republici Srbiji više puta pravnosnažno osuđivan, pa mu je navedena presuda suda u Austriji potrebna da bi je zajedno sa ostalim presudama koristio u postupku preinačenja odluke o kazni shodno odredbama člana 552-556 ZKP, odnosno u svrhu krivičnog postupka, „o čemu govori“ i ugovor između SFRJ i Republike Austrije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima, zaključen dana 01.02.1982.godine.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branilaca okrivljenog AA, ranije AA1 - advokata Aleksandra Stevanovića i Nemanje Janićijevića, je bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Čačku Kre.br.1/22 od 25.10.2022.godine. Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3. i 4. svoje odluke Kž.Kre-18/22 od 09.11.2022.godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored navedenog, Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da se interes okrivljenog radi kojeg je podnet predlog za pokretanje postupka za priznanje strane sudske odluke eventualno može ostvariti u samom postupku za izricanje jedinstvene kazne, gde je sud dužan da utvrdi i oceni sve relevantne činjenice, pa tako i one koje se odnose na spornu presudu Austrijskog suda, čija je evidencija regulisana odredbama člana 24. Ugovora između SFRJ i Republike Austrije o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi čl.56-64 Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić