Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 799/21 od 16.11.2021. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 219/2020 od 14.06.2021. godine preinačena u delu odluke o troškovima postupka, tako što je Apelacioni sud okrivljenog AA na osnovu člana 264. stav 4. ZKP oslobodio dužnosti naknade troškova krivičnog postupka u celini, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Remecki Goran, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ili 2) ZKP donese na zakonu zasnovanu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s`obzirom da se presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati i kao nezakoniti dokaz označava izveštaj Centra za socijalni rad, jer je ispitivanje svedoka oštećenih u prostorijama policije od strane dežurne radnice Centra za socijalni rad, obavljeno bez prethodno ispunjenih svih neophodnih uslova predviđenih članom 94. stav 2, čl. 103. i 104. ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se ne mogu prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koje se utvrđuju u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Članom 7. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici propisano je da su za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi i centri za socijalni rad, kao ustanove.

Po nalaženju ovog suda, izveštaj Centra za socijalni rad sačinjen je od strane ovlašćene institucije koju osniva Republika Srbija, Autonomna pokrajina Vojvodina - Centar za socijalni rad Grada Novog Sada i stručnog tima u sastavu BB i VV, u skladu sa odredbama Porodičnog zakona i Pravilnika o organizaciji i normativima i standardima rada Centra za socijalni rad, koji sam po sebi, niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku. Pri tome, ovaj izveštaj sačinjen je u postupku zaštite od nasilja GG i njenih šestoro maloletne dece i intervencije u okviru Tima za sprečavanje nasilja u porodici i pružanju podrške žrtvama nasilja Centra za socijalni rad Grada Novog Sada, a sam nalaz je rađen na osnovu analize postojeće dokumentacije u dosijeu, obavljenih razgovora sa supružnikom i sa decom, sa svakim ponaosob, opservacijom istih, stručne procene timskih i supervizijskih konsultacija. Takođe, navedeni izveštaj urađen je i na osnovu službene beleške od 23.03.2019. godine, koju je sačinio dežurni radnik Centra za socijalni rad BB, koja je dana 22.03.2019. godine, kao dežurni radnik Centra za socijalni rad Grada Novog Sada intervenisala po pozivu PS ... po prijavi sumnje na nasilje nad maloletnom DD i ĐĐ, obzirom da se policiji obratila Osnovna škola „EE“ iz ..., jer se maloletna ĐĐ poverila učiteljici ŽŽ da su sestra i ona izložene nasilju od strane oca.

Imajući u vidu da je predmetni izveštaj Centra za socijalni rad sačinjen od strane stručnog lica i u svemu prema pravilima struke i predstavlja ispravu izdatu od strane nadležnog državnog organa u zakonom propisanoj proceduri, koja je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP podobna da se koristi u krivičnom postupku, to navedeni dokaz ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti, posebno imajući u vidu da upravo iz napred citirane odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (član 7.), proizilaze ovlašćenja u pogledu sačinjavanja izveštaja ovog organa kao mišljenja u postupku procene rizika neposredne opasnosti od nasilja u porodici.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povrede zakona iz člana 407., 82., 84. i 94. stav 2., 103., 104., 16. stav 2., 440. stav 1. i 2. i 441. stav 1. ZKP, a koje povrede zakona obrazlaže na taj način što osporava mehanizam nastanka povreda kod oštećenih, ukazuje na činjenicu da je okrivljeni u toku postupka opozvao svoje priznanje, iznosi sopstvenu ocenu iskaza svedoka, nalaza i mišljenja sudskih veštaka...

Međutim, povrede zakona iz člana 407., 82., 84. i 94. stav 2., 103., 104., 16. stav 2., 440. stav 1. i 2. i 441. stav 1. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić