Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 799/21 од 16.11.2021. године, делимично је усвојена жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Основног суда у Новом Саду К 219/2020 од 14.06.2021. године преиначена у делу одлуке о трошковима поступка, тако што је Апелациони суд окривљеног АА на основу члана 264. став 4. ЗКП ослободио дужности накнаде трошкова кривичног поступка у целини, док је жалба браниоца окривљеног у преосталом делу одбијена као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Ремецки Горан, због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости као основан и сагласно члану 492. став 1. тачка 1) или 2) ЗКП донесе на закону засновану одлуку.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, с`обзиром да се пресуда заснива на доказу на коме се не може заснивати и као незаконити доказ означава извештај Центра за социјални рад, јер је испитивање сведока оштећених у просторијама полиције од стране дежурне раднице Центра за социјални рад, обављено без претходно испуњених свих неопходних услова предвиђених чланом 94. став 2, чл. 103. и 104. ЗКП.

Међутим, по налажењу Врховног касационог суда, изнети наводи захтева за заштиту законитости се не могу прихватити као основани, а из следећих разлога:

Одредбом члана 2. став 1. тачка 26) ЗКП прописано је да је „исправа“ сваки предмет или рачунарски податак који је подобан или одређен да служи као доказ чињенице које се утврђују у поступку (члан 83. став 1. и 2.).

Чланом 7. став 1. Закона о спречавању насиља у породици прописано је да су за спречавање насиља у породици и пружање заштите и подршке жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом надлежни полиција, јавна тужилаштва, судови опште надлежности и прекршајни судови, као надлежни државни органи и центри за социјални рад, као установе.

По налажењу овог суда, извештај Центра за социјални рад сачињен је од стране овлашћене институције коју оснива Република Србија, Аутономна покрајина Војводина - Центар за социјални рад Града Новог Сада и стручног тима у саставу ББ и ВВ, у складу са одредбама Породичног закона и Правилника о организацији и нормативима и стандардима рада Центра за социјални рад, који сам по себи, нити по начину прибављања није у супротности са Закоником о кривичном поступку. При томе, овај извештај сачињен је у поступку заштите од насиља ГГ и њених шесторо малолетне деце и интервенције у оквиру Тима за спречавање насиља у породици и пружању подршке жртвама насиља Центра за социјални рад Града Новог Сада, а сам налаз је рађен на основу анализе постојеће документације у досијеу, обављених разговора са супружником и са децом, са сваким понаособ, опсервацијом истих, стручне процене тимских и супервизијских консултација. Такође, наведени извештај урађен је и на основу службене белешке од 23.03.2019. године, коју је сачинио дежурни радник Центра за социјални рад ББ, која је дана 22.03.2019. године, као дежурни радник Центра за социјални рад Града Новог Сада интервенисала по позиву ПС ... по пријави сумње на насиље над малолетном ДД и ЂЂ, обзиром да се полицији обратила Основна школа „ЕЕ“ из ..., јер се малолетна ЂЂ поверила учитељици ЖЖ да су сестра и она изложене насиљу од стране оца.

Имајући у виду да је предметни извештај Центра за социјални рад сачињен од стране стручног лица и у свему према правилима струке и представља исправу издату од стране надлежног државног органа у законом прописаној процедури, која је у смислу члана 2. став 1. тачка 26) ЗКП подобна да се користи у кривичном поступку, то наведени доказ не представља незаконит доказ у смислу навода захтева за заштиту законитости, посебно имајући у виду да управо из напред цитиране одредбе Закона о спречавању насиља у породици (члан 7.), произилазе овлашћења у погледу сачињавања извештаја овог органа као мишљења у поступку процене ризика непосредне опасности од насиља у породици.

Стога Врховни касациони суд неоснованим оцењује наводе из захтева браниоца окривљеног да су правноснажне пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, односно да се правноснажне пресуде заснивају на незаконитом доказу.

Поред изнетог, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости нумерише и повреде закона из члана 407., 82., 84. и 94. став 2., 103., 104., 16. став 2., 440. став 1. и 2. и 441. став 1. ЗКП, а које повреде закона образлаже на тај начин што оспорава механизам настанка повреда код оштећених, указује на чињеницу да је окривљени у току поступка опозвао своје признање, износи сопствену оцену исказа сведока, налаза и мишљења судских вештака...

Међутим, повреде закона из члана 407., 82., 84. и 94. став 2., 103., 104., 16. став 2., 440. став 1. и 2. и 441. став 1. ЗКП, сходно одредбама члана 485. ЗКП, нису предмет разматрања од стране Врховног касационог суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, дакле нису дозвољени разлози, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, због чега је Врховни касациони суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у напред наведеном делу, оценио као недозвољен.

Са изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                 Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                        Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић