Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 179/10
27.10.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. D.P, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 131/10 od 30.9.2010. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 320/10 od 22.1.2010. godine, u sednici veća održanoj 27.10.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

            UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 131/10 od 30.9.2010. godine kao osnovan, UKIDA presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 320/10 od 22.1.2010. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

 

            Presudom Okružnog suda u Užicu K. ... od 29.10.2009. godine okr. D.P. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

            Odlučujući o žalbi javnog tužioca, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 320/10 od 22.1.2010. godine, delimično uvažio žalbu javnog tužioca i preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o kazni, tako što je okr. D.P. oglasio krivim za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav1. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.

            Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 320/10 od 22.1.2010. godine, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti    Ktz. 131/10 od 30.9.2010. godine, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 377. stav 1. i člana 391. stav 1. ZKP, sa predlogom da se utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan jer je povređen zakon na štetu okrivljenog te da se drugostepena presuda ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

            Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog zamenika Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

            Zahtev je osnovan.

            Izrekom prvostepene presude okr. D.P. oglašen je krivim da je ... neovlašćeno, radi sopstvene upotrebe, držao opojnu drogu heroin ... čime je učinio krivično delo iz člana 246. stav 3. KZ.

            Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi javnog tužioca, u sednici veća preinačio prvostepenu presudu i okr. D.P. oglasio krivim što je ... neovlašćeno, radi dalje prodaje nabavio i držao opojnu drogu heroin...čime je izvršio krivično delo iz člana 246. stav1. KZ.

            Ovakva odluka drugostepenog suda u suprotnosti je sa odredbama člana 377. stav 1. i člana 391. stav1. ZKP, jer takva odluka nije mogla biti doneta u sednici veća, već nakon održanog pretresa pred drugostepenim sudom.

            Naime, odredbom člana 391. stav1. ZKP predviđeno je da će drugostepeni sud ... preinačiti prvostepenu presudu ako utvrdi da su odlučne činjenice u prvostepenoj presudi pravilno utvrđene i da se, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, po pravilnoj primeni zakona ima doneti drugačija presuda.

            U konkretnom slučaju, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da ga je pogrešno pravno ocenio, jer iz izvedenih dokaza, po stavu drugostepenog suda, proizilazi da je okrivljeni opojnu drogu držao radi dalje prodaje a ne za sopstvenu upotrebu.

            Ovakav zaključak drugostepenog suda apsolutno je pogrešan i neprihvatljiv jer drugostepeni sud na ovaj način, izmenom pravne kvalifikacije nije postupio u skladu sa odredbom člana 391. stav 1. ZKP, već je izmenio i činjenični opis izreke prvostepene presude i drugačije utvrdio odlučnu činjenicu u vezi namere držanja opojne droge od koje zavisi pravna kvalifikacija dela. Takva odluka, međutim, nije mogla biti doneta u sednici veća, već, shodno odredbi člana 377. stav 1. ZKP,  nakon održanog pretresa pred drugostepenim sudom.

            Kako je, dakle, drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela i pri tome izmenio činjenično stanje u pogledu odlučne činjenice, bez održavanja pretresa, to su drugostepenom presudom povređene odredbe člana 377. stav 1. i  člana 391. stav1. ZKP, na štetu okrivljenog, na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

             Stoga je Vrhovni kasacioni sud, uvažavajući zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, ukinuo drugostepenu presudu i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi javnog tužioca, izjavljenoj protiv prvostepene presude.

            Iz iznetih razloga, na osnovu člana 425. stav 1. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                            Predsednik veća

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                 sudija

                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.