Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1119/14 od 26.11.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.J., advokata N.V., a presuda Osnovnog suda u Mladenovcu K 1512/10 od 27.05.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog D.J., advokat N.V. zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi krivice ili da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno postupanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 19. KZ, jer se u konkretnom slučaju radi o „klasičnoj nužnoj odbrani po svim zakonima“, odnosno radi se o odbijanju protivpravnog, neskrivljenog i istovremenog napada, koji se na drugi način nije mogao otkloniti uz postojanje ekvivalenta upotrebljenog sredstva i istog broja udaraca, budući da je nesporna činjenica da je oštećeni kritičnom prilikom odgurnuo i udario tri puta okrivljenog, a da je okrivljeni reagovao nagonski i impulsivno, kako je to utvrdio veštak i udario tri puta oštećenog nanevši mu pritom teške telesne povrede, zbog čega se po oceni branioca u konkretnom slučaju ne radi o prekoračenju nužne odbrane, a kako je za to okrivljeni pobijanim presudama oglašen krivim.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude Osnovnog suda u Mladenovcu proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ u prekoračenju nužne odbrane u smislu člana 19. KZ, odnosno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, prekoračenjem nužne odbrane usled jake razdraženosti izazvane napadom, kako bi odbio istovremen protivpravan napad od strane oštećenog teško telesno povredio oštećenog, a nakon što je oštećeni tri puta udario okrivljenog „okrivljeni postupajući nagonski i instiktivno u stanju smanjene uračunljivosti sa više udaraca rukom stisnutom u pesnicu oštećenog udario u predelu glave, nanevši mu tom prilikom višestruke teške telesne povrede u vidu preloma kostiju svoda i baze lobanje...preloma nosnih kostiju sa posledičnom pojavom embolije pluća koja predstavlja bolest opasnu po život“, a iz koje navedene izreke pravnosnažne presude, po oceni ovog suda, jasno proizilazi, da je okrivljeni kritičnom prilikom prekoračio nužnu odbranu, odnosno upotrebio odbranu koja je bila jača nego što je bilo dovoljno za odbijanje napada.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J., ističe da je u pobijanim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon u smislu člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer u pobijanim presudama sudovi za svoj stav da se u konkretnom slučaju radi o prekoračenju nužne odbrane nisu dali adekvatne razloge, te da su nejasni razlozi kako su to sudovi utvrdili da je okrivljeni bokser, s obzirom na to da se okrivljeni nikada nije bavio boksom.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno ograničenju njegovih prava, pravima koje u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog D.J. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                  Janko Lazarević,s.r.