Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 1119/14 од 26.11.2014. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Д.Ј., адвоката Н.В., а пресуда Основног суда у Младеновцу К 1512/10 од 27.05.2014. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног Д.Ј., адвокат Н.В. због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и из члана 439. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 19. КЗ, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити кривице или да укине побијане пресуде и предмет врати на поновно поступање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости најпре истиче да су побијане пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. став 1. тачка 1) ЗКП у вези са чланом 19. КЗ, јер се у конкретном случају ради о „класичној нужној одбрани по свим законима“, односно ради се о одбијању противправног, нескривљеног и истовременог напада, који се на други начин није могао отклонити уз постојање еквивалента употребљеног средства и истог броја удараца, будући да је неспорна чињеница да је оштећени критичном приликом одгурнуо и ударио три пута окривљеног, а да је окривљени реаговао нагонски и импулсивно, како је то утврдио вештак и ударио три пута оштећеног наневши му притом тешке телесне повреде, због чега се по оцени браниоца у конкретном случају не ради о прекорачењу нужне одбране, а како је за то окривљени побијаним пресудама оглашен кривим.

Међутим, по налажењу Врховног касационог суда, из изреке побијане правноснажне пресуде Основног суда у Младеновцу произилазе сва битна обележја кривичног дела тешка телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ у прекорачењу нужне одбране у смислу члана 19. КЗ, односно произилази да је окривљени критичном приликом у стању смањене урачунљивости, али не битно, прекорачењем нужне одбране услед јаке раздражености изазване нападом, како би одбио истовремен противправан напад од стране оштећеног тешко телесно повредио оштећеног, а након што је оштећени три пута ударио окривљеног „окривљени поступајући нагонски и инстиктивно у стању смањене урачунљивости са више удараца руком стиснутом у песницу оштећеног ударио у пределу главе, наневши му том приликом вишеструке тешке телесне повреде у виду прелома костију свода и базе лобање...прелома носних костију са последичном појавом емболије плућа која представља болест опасну по живот“, а из које наведене изреке правноснажне пресуде, по оцени овог суда, јасно произилази, да је окривљени критичном приликом прекорачио нужну одбрану, односно употребио одбрану која је била јача него што је било довољно за одбијање напада.

Из изнетих разлога, по оцени овог суда, неосновано се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Ј., истиче да је у побијаним правноснажним пресудама повређен кривични закон у смислу члана 439. став 1. тачка 1) ЗКП.

Надаље, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче и да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, јер у побијаним пресудама судови за свој став да се у конкретном случају ради о прекорачењу нужне одбране нису дали адекватне разлоге, те да су нејасни разлози како су то судови утврдили да је окривљени боксер, с обзиром на то да се окривљени никада није бавио боксом.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно ограничењу његових права, правима које у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП) могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Д.Ј. у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде у односу на одбијајући део на основу члана 491. став 1. ЗКП, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио као недозвољен.

Записничар - саветник                                                                                      Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                  Јанко Лазаревић,с.р.