O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K 18/19 od 23.01.2020. godine, okrivljeni AA, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, oslobođen je od optužbe da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ. Istom presudom okrivljeni je oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.05.2014. godine do 04.07.2014. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 400.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca po pravnosnažnosti presude, te je određeno da će sud, ako okrivljeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Na osnovu člana 85. stav 1. i 2. KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja stomatološke delatnosti u državnim ustanovama i organizacijama u trajanju od 10 godina od dana pravnosnažnosti presude. Od okrivljenog je na osnovu člana 367. stav 7. u vezi člana 91. i 92. KZ, oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ u iznosu od 20.000,00 dinara, koja se ima uplatiti Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova nastalih pred Višim javnim tužilaštvom u Nišu uplati iznos od 51.000,00 dinara a da Višem sudu u Nišu na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 21.958,40 dinara, a na ime sudskog paušala iznos od 15.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni BB upućen je na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva u smislu člana 258. stav 4. ZKP, a oštećeni VV upućen je na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva u smislu člana 258. stav 3. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 449/2020 od 13.10.2020. godine, delimično su usvojene žalbe okrivljenog i njegovog branioca, pa je prvostepena presuda preinačena, tako što je okrivljeni AA, oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.05.2014. godine do 04.07.2014. godine i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 200.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca po pravnosnažnosti presude, te je određeno da će sud, ako okrivljeni novčanu kaznu ne plati u određenom roku, istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora. Na osnovu člana 85. stav 1. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja stomatološke delatnosti u državnim ustanovama u trajanju od pet godina od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Nišu i u preostalom delu žalba branioca okrivljenog, žalba okrivljenog i dopuna žalbe okrivljenog, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u ostalom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Busarac, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud drugostepenu presudu preinači tako što će okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, osloboditi od optužbe da je izvršio produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi člana 61. KZ ili da istu presudu preinači, tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u trajanju do jedne godine uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, koju će okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojim stanuje, u smislu odredbe člana 45. KZ.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 54. stav 3. KZ, time što je drugostepeni sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom uzeo u obzir kao otežavajuću onu okolnost koja je zakonsko obeležje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Iz obrazloženja drugostepene presude proizlazi da je drugostepeni sud kod odmeravanja kazne okrivljenom, kao otežavajuću okolnost utvrdio i cenio činjenicu da je okrivljeni predmetno krivično delo izvršio kao službeno lice Kazneno popravnog zavoda u ... .

Prema odredbi člana 367. KZ, izvršilac svih oblika izvršenja krivičnog dela primanje mita, dakle i onog iz stava 2. istog člana, može biti samo službeno lice.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo je jedna dovoljna za postojanje težeg odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Članom 56. KZ, propisano je da sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu kaznu kad zakon predviđa da se kazna može ublažiti, kad zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne, ili kad utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti i oceni da se i sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja.

Odredbom člana 57. stav 1. tačka 4) KZ, propisano je da kada postoje uslovi za ublažavanje kazne iz člana 56. tog zakonika, sud će ublažiti kaznu ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od dve godine, kazna se može ublažiti do šest meseci zatvora.

Imajući u vidu da je pobijanom drugostepenom presudom kao otežavajuća okolnost okrivljenom uzeto u obzir da je krivično delo izvršio u svojstvu službenog lica, a što predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 54. stav 3. KZ, time što je kao otežavajuća okolnost cenjen element bića krivičnog dela za koje se odmerava kazna.

Zbog učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je, uzimajući u obzir utvrđene olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog od strane nižestepenih sudova – da okrivljeni ranije nije osuđivan, da je porodičan čovek i da se oštećeni GG nije pridružio krivičnom gonjenju, koje okolnosti, po oceni ovog suda u odsustvu otežavajućih okolnosti, imaju značaj naročito olakšavajućih u smislu člana 56. i 57. stav 1. tačka 4) KZ, preinačio pobijane pravnosnažne presude u pogledu odluke o kazni i okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi člana 61. KZ, za koje je drugostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.05.2014. godine do 04.07.2014. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, koja kazna će se, ukoliko je okrivljeni ne plati u određenom roku, zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ovako odmerena kazna okrivljenom AA srazmerna je težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog, i kao takva nužna i dovoljna za ostvarivanje svrhe kažnjavanja iz člana 42. KZ, zbog čega je doneta odluka kao u izreci ove presude.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, time što je odlukom o oduzimanju imovinske koristi od okrivljenog povređen zakon iz člana 367. stav 7. u vezi člana 91. i 92. KZ.

Odredbom člana 367. stav 7. KZ, propisano je, da će se primljeni poklon i imovinska korist oduzeti.

Odredbom člana 91. stav 1. ZKP, određeno je da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom, a stavom 2. istog člana je propisano da će se korist iz stava 1. tog člana oduzeti, pod uslovima predviđenim tim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela.

Naime, iz izreke pobijane drugostepene presude proizlazi da je Apelacioni sud u Nišu delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog i njegovog branioca, prvostepenu presudu preinačio tako što je okrivljenog AA oglasio krivim zbog produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi člana 61. KZ, koje delo obuhvata dve pojedinačne radnje izvršenja krivičnog dela učinjene na štetu oštećenih BB i GG, te da je iz činjeničnog opisa dela izostavio dve pojedinačne radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, koje su okrivljenom optužbom bile stavljene na teret i za koje je bio oglašen krivim pobijanom prvostepenom presudom, učinjene na štetu oštećenog DD, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog, dok je istovremeno prvostepenu presudu potvrdio u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi od okrivljenog u iznosu od 20.000,00 dinara.

Kako je drugostepeni sud okrivljenog oglasio krivim da je izvršio produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi člana 61. KZ, a iz činjeničnog opisa dela datog u izreci drugostepene presude proizlazi da je okrivljeni AA, dana 14.05.2014. godine zahtevao i primio poklon u novcu u iznosu od 50 evra od oštećenog BB, a početkom decembra 2013. godine zahtevao i primio poklon u novcu u iznosu od 5.000,00 dinara od oštećenog GG, da u okviru svojih službenih ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti i da je sledstveno tome izvršenjem krivičnog dela pribavio imovinsku korist u iznosu od 50 evra i 5.000,00 dinara, to je drugostepeni sud bio dužan da prvostepenu presudu preinači i u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi.

Potvrđivanjem prvostepene presude u navedenom delu, po nalaženju ovoga suda, drugostepeni sud je na štetu okrivljenog učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 367. stav 7. i člana 91. i 92. KZ, kako se to osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je pobijane pravnosnažne presude preinačio i u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi, tako što je na osnovu člana 367. stav 7. i člana 91. i 92. KZ, od okrivljenog AA oduzeo imovinsku korist u iznosu od 5.000,00 dinara i 50 evra pribavljenu izvršenjem produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi člana 61. KZ, koja se ima uplatiti u budžet Republike Srbije po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, imajući u vidu da je oduzimanje ove koristi u smislu citiranih zakonskih odredbi obavezno.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ne može zasnivati i to na zapisniku o kriminalističkoj klopci, potvrdi o privremeno oduzetim predmetima i iskazima službenih lica policije koja su učestvovala u postupku davanja okrivljenom novčanice od 50 evra, bez kojih dokaza se, samo na osnovu kontradiktornog iskaza svedoka BB, ne bi moglo zaključiti da je okrivljeni od istog zahtevao novac od 5.000,00 dinara, sa obrazloženjem da su ovi dokazi pribavljeni preduzimanjem posebne dokazne radnje simulovani poslovi, koja se u smislu člana 175. ZKP određuje naredbom sudije za prethodni postupak. Kako je pri preduzimanju navedene posebne dokazne radnje postupljeno suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to se, prema stavu branioca, navedeni dokazi u smislu člana 84. ZKP nisu mogli koristiti u krivičnom postupku.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema nalaženju ovoga suda, ovlašćena službena lica policije su u konkretnom slučaju nakon obaveštenja oštećenog BB da je izvršio predaju novca okrivljenom koji je to od njega zahtevao, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, preduzeli mere u skladu sa ovlašćenjima policije iz člana 286. ZKP, u cilju otkrivanja i obezbeđenja tragova krivično dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u vezi sa kojim merama su sačinjeni zapisnik o postavljanju kriminalističko tehničke klopke od 28.05.2014. godine i potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 28.05.2014. godine te u toku postupka ispitani policijski službenici u svojstvu svedoka.

Dakle, ovlašćena službena lica policije u konkretnom slučaju nisu sprovodila posebnu dokaznu radnju simulovani posao – simulovano davanje mita u smislu člana 174. stav 2. ZKP, već su preduzimala radnje u skladu sa svojim ovlašćenjima propisanim članom 286. ZKP, za koje postupanje, nasuprot navodima zahteva, nije neophodna naredba sudije za prethodni postupak.

Iz iznetog proizlazi da citirani dokazi sami po sebi niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, tako da isti ne predstavljaju dokaze koji u smislu člana 84. ZKP, nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u izreci presude nije označen element krivice – uračunljivosti okrivljenog, zbog čega, prema stavu branioca, radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude ne sadrže subjektivno zakonsko obeležje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ, pa je sud oglašavajući okrivljenog krivim zbog predmetnog krivičnog dela učinio povredu zakona na njegovu štetu.

Po nalaženju ovoga suda, stoji činjenica da u izreci drugostepene presude nije navedena uračunljivost kao element krivice okrivljenog, međutim, kako tokom postupka uračunljivost nije osporavana od strane stranaka u postupku, odnosno nije bilo sumnje u pogledu uračunljivosti, imajući u vidu da se u krivičnom postupku dokazuje isključivo neuračunljivost i to samo onda kada postoji sumnja u uračunljivost okrivljenog, to navedenim propustom, suprotno navodima zahteva, nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo tim pre, kada se ima u vidu da je okrivljeni postupao u svojstvu službenog lica, te je očigledno bio uračunljiv, odnosno sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog ocenio kao neosnovan i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, kojima je istaknuto da je sporedna novčana kazna u određenom iznosu od 200.000,00 dinara nesrazmerna imovnom stanju okrivljenog, s obzirom na to da je okrivljeni od 2015. godine nezaposleno lice i da ima zakonsku obavezu da izdržava dva studenta, po oceni ovoga suda, branilac ukazuje da sud nije pravilno odmerio novčanu kaznu, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja i time ističe povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu navodi i to da je odlukom o meri bezbednosti zabrana obavljanja stomatološke delatnosti u državnim ustanovama, pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 78. i člana 85. KZ, jer izrečena mera bezbednosti ne odgovara svrsi mere bezbednosti prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, niti svrsi ove krivične sankcije koja je propisana članom 78. i članom 85. KZ, imajući u vidu da okrivljeni obavljanjem stomatološke delatnosti nije učinio ni jednu stručnu niti profesionalnu grešku, da bi njegovo bavljenje tom delatnošću bilo opasno.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u suštini ističe da je sud pogrešno izrekao navedenu meru bezbednosti prema okrivljenom i time ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 2. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. i stav 2. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2), člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća - sudija
Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice 
Marina Antonić