Istom presudom okrivljeni su obavezani da plate sudu i to na ime troškova krivičnog postupka solidarno iznos od ukupno 199.216,00 dinara, te na ime paušala iznose od po 10.000,00 dinara svaki okrivljeni, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 479/20 od 19.11.2020. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenih AA i BB, advokata Aleksandra Lazića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K.br.2/15 od 23.12.2019. godine tako što su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim da su kako je to bliže opisano u izreci presude izvršili krivično delo poreska utaja u saizvršilaštvu iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i izrečene su im uslovne osude kojima su im utvrđene kazne zatvora i to okrivljenom AA u trajanju od 8 (osam) meseci, a okrivljenoj BB u trajanju od 6 (šest) meseci i određeno je da se utvrđene kazne zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni AA u vremenu proveravanja od 3 (tri) godine, a okrivljena BB u vremenu proveravanja od 2 (dve) godine računajući od dana pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo, te su okrivljeni istovremeno osuđeni na novčane kazne kao sporedne u iznosu od po 100.000,00 (stohiljada) dinara koje su dužni da plate u roku od 6 meseci računajući od dana izvršnosti presude, a ukoliko to ne učine sud će novčane kazne zameniti kaznama zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci, te su okrivljeni oslobođeni od plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava, dok su odbijene kao neosnovane žalbe i to u preostalom delu žalba branioca okrivljenih AA i BB i u celosti žalba Osnovnog javnog tužioca u Obrenovcu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Aleksandar Lazić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu ili da ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenih AA i BB zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu ističe da kako je poreski period za koji se obračunava PDV kalendarski mesec, a ne kalendarska godina, a što se može primeniti i na porez na promet proizvoda i usluga koji se, shodno članu 18. Zakona o porezu na promet koji je važio u vreme radnji izvršenja, imao obračunavati polumesečno, to sud po stavu branioca okrivljenih nije mogao da sabira pojedinačne iznose neplaćenih poreskih obaveza iz više različitih obračunskih - poreskih perioda i da okrivljene oglasi krivim za teži kvalifikovani oblik produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kod koga je kvalifikatorna okolnost iznos utajenog poreza preko 7.500.000,00 dinara, već je radnje okrivljenih morao posmatrati pojedinačno za svaki obračunski period i shodno tome zastarelost krivičnog gonjenja računati za svaki kalendarski mesec zasebno. Nadalje, kako u konkretnom slučaju ni za jednu od pojedinačnih krivičnopravnih radnji koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela, iznos utajenog poreza za obračunski period od jednog kalendarskog meseca ne prelazi iznos od 7.500.000,00 dinara, to je po stavu branioca okrivljenih za svaku zasebnu radnju izvršenja nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenih AA i BB, advokata Aleksandra Lazića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Obrenovcu K.br.2/15 od 23.12.2019. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 8 stav 4 i 10 stav 2 i 3 drugostepene presude Kž1 479/20 od 19.11.2020. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, navodeći da prvostepeni i drugostepeni sud nisu dali razloge zbog kojih bi se „na crno“ obavljene radnje prodaje predmetnog tečnog gasa mogle smatrati sticanjem zakonitih prihoda, branilac okrivljenih, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Aleksandra Lazića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenih odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić