Истом пресудом окривљени су обавезани да плате суду и то на име трошкова кривичног поступка солидарно износ од укупно 199.216,00 динара, те на име паушала износе од по 10.000,00 динара сваки окривљени, а све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 479/20 од 19.11.2020. године, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Александра Лазића, преиначена је пресуда Основног суда у Обреновцу К.бр.2/15 од 23.12.2019. године тако што су окривљени АА и ББ оглашени кривим да су како је то ближе описано у изреци пресуде извршили кривично дело пореска утаја у саизвршилаштву из члана 229. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ и изречене су им условне осуде којима су им утврђене казне затвора и то окривљеном АА у трајању од 8 (осам) месеци, а окривљеној ББ у трајању од 6 (шест) месеци и одређено је да се утврђене казне затвора неће извршити уколико окривљени АА у времену проверавања од 3 (три) године, а окривљена ББ у времену проверавања од 2 (две) године рачунајући од дана правноснажности пресуде не изврше ново кривично дело, те су окривљени истовремено осуђени на новчане казне као споредне у износу од по 100.000,00 (стохиљада) динара које су дужни да плате у року од 6 месеци рачунајући од дана извршности пресуде, а уколико то не учине суд ће новчане казне заменити казнама затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од 6 месеци, те су окривљени ослобођени од плаћања трошкова кривичног поступка и паушала и одређено је да исти падају на терет буџетских средстава, док су одбијене као неосноване жалбе и то у преосталом делу жалба браниоца окривљених АА и ББ и у целости жалба Основног јавног тужиоца у Обреновцу.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених АА и ББ, адвокат Александар Лазић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те да преиначи првостепену и другостепену пресуду или да укине у целини првостепену и другостепену пресуду и предмет врати на поновно суђење.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Наиме, бранилац окривљених АА и ББ захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП која је општег карактера, при чему формално не означава ни једну повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП, али се из образложења захтева закључује да је исти поднет због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП. Ово, имајући у виду да се у захтеву истиче да како је порески период за који се обрачунава ПДВ календарски месец, а не календарска година, а што се може применити и на порез на промет производа и услуга који се, сходно члану 18. Закона о порезу на промет који је важио у време радњи извршења, имао обрачунавати полумесечно, то суд по ставу браниоца окривљених није могао да сабира појединачне износе неплаћених пореских обавеза из више различитих обрачунских - пореских периода и да окривљене огласи кривим за тежи квалификовани облик продуженог кривичног дела пореска утаја из члана 229. став 3. у вези става 1. КЗ, код кога је квалификаторна околност износ утајеног пореза преко 7.500.000,00 динара, већ је радње окривљених морао посматрати појединачно за сваки обрачунски период и сходно томе застарелост кривичног гоњења рачунати за сваки календарски месец засебно. Надаље, како у конкретном случају ни за једну од појединачних кривичноправних радњи које су ушле у састав продуженог кривичног дела, износ утајеног пореза за обрачунски период од једног календарског месеца не прелази износ од 7.500.000,00 динара, то је по ставу браниоца окривљених за сваку засебну радњу извршења наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљених се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Исти наводи истакнути у жалби браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Александра Лазића били су предмет разматрања Апелационог суда у Београду који је у овом кривичном поступку поступао у другом степену по жалбама изјављеним против првостепене пресуде Основног суда у Обреновцу К.бр.2/15 од 23.12.2019. године. Апелациони суд у Београду као другостепени је ове наводе оценио неоснованим и о томе на странама 8 став 4 и 10 став 2 и 3 другостепене пресуде Кж1 479/20 од 19.11.2020. године изнео разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

У осталом делу захтева за заштиту законитости, наводећи да првостепени и другостепени суд нису дали разлоге због којих би се „на црно“ обављене радње продаје предметног течног гаса могле сматрати стицањем законитих прихода, бранилац окривљених, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, а што није дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, па Врховни касациони суд ове наводе захтева није ни разматрао.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Александра Лазића, то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљених одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић