Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1N 122/20 od 02.03.2020. godine, stavom I, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, ukinuta je prvostepena presuda samo u pogledu krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje u tom delu, dok je stavom II, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu preinačena prvostepena presuda samo u pogledu odluke o kazni tako što je taj sud okrivljenog AA zbog izvršenog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.07.2019. do 04.11.2019. godine, dok je žalba branioca okrivljenog, u preostalom delu, odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda, osim u delu u kome je ukinuta, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u delu u kome su pravnosnažne - u odnosu na krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, branilac okrivljenog, advokat Dragica Đekić, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti „zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da pobijane presude ukine, u pobijanom delu, i predmet vrati Osnovnom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na „nedozvoljenom dokazu“ - iskazu svedoka oštećene BB, vanbračne supruge okrivljenog datom pred Osnovnim javnim tužiocem u Kragujevcu, na čije ispitivanje nisu pozvani i istom nisu prisustvovali branilac okrivljenog AA - advokat Dragica Đekić kao ni okrivljeni AA.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se podnetim zahtevom osnovano ukazuje da se pobijane pravnosnažne presude, u pobijanom delu u odnosu na krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zasnivaju na iskazu svedoka oštećene BB - vanbračne supruge okrivljenog datom tokom predmetnog krivičnog postupka na glavnom pretresu i u prethodnom postupku pred Osnovnim javnim tužiocem u Kragujevcu. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi, suprotno navodima u podnetom zahtevu branioca okrivljenog, da postupanjem javnog tužioca protivno odredbi člana 300. stav 1. ZKP nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Naime, s`obzirom na to da je svedok oštećena BB nakon saslušanja pred javnim tužiocem saslušana i na glavnom pretresu 08.10.2019. godine u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Dragice Đekić, dakle u kontradiktornom postupku, kojom prilikom je u celosti ponovila raniji iskaz i dala odgovore na postavljena pitanja javnog tužioca, okrivljenog i njegovog branioca, to je očigledno da su pobijane pravnosnažne presude zasnovane na iskazu svedoka oštećene BB koji je jedinstvena celina i čini ga kako svedočenje dato na glavnom pretresu tako i u prethodnom postupku, a ne isključivo na saslušanju pred Osnovnim javnim tužiocem, kako se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom.

Pored toga, pobijana pravnosnažna presuda se, u pobijanom delu, zasniva i na nalazu i mišljenju veštaka za oblast sudske medicine dr. Nenada Mlađenovića od 13.08.2019. godine i njegovom iskazu datom na glavnom pretresu (na osnovu medicinske dokumentacije - izveštaja lekara specijalista ORL i radiologije), u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja bi uticala na zakonitost prvostepene i drugostepene presude, a na koju se suprotnim navodima u zahtevu branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

Pored toga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog ali, uz ukazivanje da je drugostepeni sud postupao suprotno odredbi člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika kojom su propisana opšta pravila o odmeravanju kazne, te da je okrivljenom kao otežavajuća okolnost cenjena naročito upornost u izvršenju dela, koja se ogleda u tome da je nakon zadavanja udaraca oštećenoj istu pratio svojim vozilom dok je sa maloletnom decom išla ka kući svog rođaka, upućujući joj pretnje - čime se po nalaženju ovog suda, suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, koja se odnosi na nepravilnu odluku o krivičnoj sankciji i o drugim odlukama. Kako povreda odredbe člana 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, zahtev je u navedenom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić