Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1Н 122/20 од 02.03.2020. године, ставом I, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА, укинута је првостепена пресуда само у погледу кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 2. у вези става 1. КЗ и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење у том делу, док је ставом II, усвајањем жалбе Основног јавног тужиоца у Крагујевцу преиначена првостепена пресуда само у погледу одлуке о казни тако што је тај суд окривљеног АА због извршеног кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, осудио на казну затвора у трајању од 10 месеци у коју му је урачунато време проведено у притвору од 27.07.2019. до 04.11.2019. године, док је жалба браниоца окривљеног, у преосталом делу, одбијена као неоснована и првостепена пресуда, осим у делу у коме је укинута, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, у делу у коме су правноснажне - у односу на кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, бранилац окривљеног, адвокат Драгица Ђекић, поднела је захтев за заштиту законитости „због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и члана 439. тачка 3) ЗКП у вези са одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, уз предлог Врховном касационом суду да побијане пресуде укине, у побијаном делу, и предмет врати Основном суду у Крагујевцу на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Поднетим захтевом браниоца окривљеног АА указује се на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, уз образложење да се побијане правноснажне пресуде заснивају на „недозвољеном доказу“ - исказу сведока оштећене ББ, ванбрачне супруге окривљеног датом пред Основним јавним тужиоцем у Крагујевцу, на чије испитивање нису позвани и истом нису присуствовали бранилац окривљеног АА - адвокат Драгица Ђекић као ни окривљени АА.

Врховни касациони суд налази да се поднетим захтевом основано указује да се побијане правноснажне пресуде, у побијаном делу у односу на кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, заснивају на исказу сведока оштећене ББ - ванбрачне супруге окривљеног датом током предметног кривичног поступка на главном претресу и у претходном поступку пред Основним јавним тужиоцем у Крагујевцу. Међутим, Врховни касациони суд налази, супротно наводима у поднетом захтеву браниоца окривљеног, да поступањем јавног тужиоца противно одредби члана 300. став 1. ЗКП није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП. Наиме, с`обзиром на то да је сведок оштећена ББ након саслушања пред јавним тужиоцем саслушана и на главном претресу 08.10.2019. године у присуству окривљеног АА и његовог браниоца адвоката Драгице Ђекић, дакле у контрадикторном поступку, којом приликом је у целости поновила ранији исказ и дала одговоре на постављена питања јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца, то је очигледно да су побијане правноснажне пресуде засноване на исказу сведока оштећене ББ који је јединствена целина и чини га како сведочење дато на главном претресу тако и у претходном поступку, а не искључиво на саслушању пред Основним јавним тужиоцем, како се неосновано указује поднетим захтевом.

Поред тога, побијана правноснажна пресуда се, у побијаном делу, заснива и на налазу и мишљењу вештака за област судске медицине др. Ненада Млађеновића од 13.08.2019. године и његовом исказу датом на главном претресу (на основу медицинске документације - извештаја лекара специјалиста ОРЛ и радиологије), у присуству окривљеног и његовог браниоца.

Из напред изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, која би утицала на законитост првостепене и другостепене пресуде, а на коју се супротним наводима у захтеву браниоца окривљеног неосновано указује.

Поред тога, поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, која представља законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране браниоца окривљеног али, уз указивање да је другостепени суд поступао супротно одредби члана 54. став 3. Кривичног законика којом су прописана општа правила о одмеравању казне, те да је окривљеном као отежавајућа околност цењена нарочито упорност у извршењу дела, која се огледа у томе да је након задавања удараца оштећеној исту пратио својим возилом док је са малолетном децом ишла ка кући свог рођака, упућујући јој претње - чиме се по налажењу овог суда, суштински указује на повреду одредбе члана 441. став 1. ЗКП, која се односи на неправилну одлуку о кривичној санкцији и о другим одлукама. Како повреда одредбе члана 441. став 1. ЗКП не представљају законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране браниоца окривљеног, у смислу члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, захтев је у наведеном делу оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,

Олгица Козлов, с.р.

Председник већа-судија,

Бата Цветковић, с,р,

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић