Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-2/24 od 10.01.2024. godine, usvojena je žalba osuđenog Nikole Ilića (ranije Belopavlovića) i njegovih branilaca, te preinačena presuda Višeg suda u Kraljevu Kv. 239/23 od 08.12.2023. godine u pogledu odluke o jedinstvenoj kazni zatvora, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina na koju je Nikola Ilić osuđen pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kraljevu 4K. 4/14 od 05.12.2018. godine, kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 7 meseci na koju je Nikola Ilić osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku Kv. 59/19 od 26.03.2019. godine, kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci na koju je osuđen pravnosnažnom presudom K. 12/19 od 15.01.2020. godine, kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Čačku K-103/08 od 31.12.2008. godine i kaznu zatvora u trajanju od 7 godina na koju je Nikola Ilić osuđen presudom Pokrajinskog suda Salzburg, Republika Austrija broj 31HV114/12S-129 od 04.10.2012. godine, pa je okrivljenog Nikolu Ilića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodima od 04.08.2011. godine do 16.09.2011. godine, od 05.04.2011. godine do 05.05.2011. godine i od 13.01.2017. godine do 09.02.2017. godine, po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Čačku Kv. 59/19 od 26.03.2019. godine, vreme provedeno u pritvoru od 07.07.2018. godine do 05.09.2018. godine, po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Čačku K-12/19 od 15.01.2020. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora u periodu od 05.09.2018. godine do 23.01.2019. godine po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Čačku K. 457/16 od 12.10.2017. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora u periodu od 14.03.2019. godine do 17.02.2020. godine, po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Čačku Kv. 59/19 od 26.03.2019. godine, vreme provedeno u pritvoru u periodu od 05.06.2007. godine do 12.02.2008. godine i od 19.05.2007. godine do 05.06.2007. godine i na izdržavanju kazne zatvora od 08.05.2018. godine do 14.02.2011. godine po pravnosnažnoj presudi Okružnog suda u Čačku K- 103/08 od 31.12.2008. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Pokrajinskog suda Salzburg, Republika Austrija broj 31HV114/12S-129 od 04.10.2012. godine, kao i vreme provedeno na dosadašnjem izdržavanju kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Kraljevu 4K. 4/14 od 05.12.2018. godine počev od 17.02.2020. godine pa nadalje.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog, advokat Višnja Prešić, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) i člana 439. tačka 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, a pobijane presude preinači, tako da okrivljenom izrekne jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je sud prilikom izricanja jedinstvene kazne zatvora povredio krivični zakon time što nije primenio odredbu člana 38. OKZ, kao najblažeg krivičnog zakonika za okrivljenog s obzirom da je u vreme izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi člana 1. KZ važio OKZ shodno kom je maksimalna kazna zatvora bila 15 godina, pa kako je krivično delo razbojništvo izvršeno 14.07.2006. godine, u vreme kada je maksimalna kazna zatvora utvrđena najviše 15 godina, a sud je usvojio zahtev za spajanje kazne, to je bio u obavezi da primeni i zakon koji je najpovoljniji po okrivljenog.

Vrhovni sud ovakve navode ocenjuje kao neosnovane.

Naime, u procesnoj situaciji kada se vrši spajanje kazni, od kojih su neke okrivljenom izrečene po različitim krivičnim zakonima, u postupku koji se sprovodi spajanjem tako izrečenih kazni primenjuje se zakon koji je važio u vreme podnošenja zahteva za izricanje jedinstvene kazne, a ukoliko je nakon podnošenja zahteva za izricanje jedinstvene kazne došlo do izmene krivičnog zakonika, primeniće se zakon koji je najblaži za okrivljenog u smislu člana 5. Krivičnog zakonika.

Iz navedenih razloga, a kako je zahtev za izricanje jedinstvene kazne podnet 21.07.2023. godine, suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani u pogledu povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP.

Osim toga, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac numerički označava da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Shodno napred iznetom, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić