Кзз 231/2024 погрешна примена закона

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 231/2024
12.03.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Мирољуба Томића, Татјане Вуковић, Светлане Томић Јокић и Гордане Којић, чланова већа, са саветником Маријом Рибарић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног Николе Илића, раније Белопавловића, због кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 2. у вези члана 33. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Вишње Прешић, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Краљеву Кв. 239/23 од 08.12.2023. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-2/24 од 10.01.2024. године, у седници већа одржаној дана 12.03.2024. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Николе Илића, адвоката Вишње Прешић, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Краљеву Кв. 239/23 од 08.12.2023. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-2/24 од 10.01.2024. године у односу на повреду закона из члана 439. тачка 2) и 3) Законика о кривичном поступку, док се у преосталом делу захтев за заштиту законитости одбацује као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Краљеву Кв. 239/23 од 08.12.2023. године, преиначене су у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде Вишег суда у Краљеву 4К. 4/14 од 05.12.2018. године којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 2. у вези члана 33. Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од 10 година, пресуда Основног суда у Чачку Кв. 59/19 од 26.03.2019. године, којом су осуђеном Николи Илићу, преиначене правноснажне пресуде Основног суда у Чачку К. 218/17 од 27.12.2017. године и К. 457/16 од 12.10.2017. године и којом је окривљени Никола Илић осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 7 месеци, у коју се урачунава време проведено на издржавању казне затвора по правноснажној пресуди Основног суда у Чачку К. 457/16 од 12.10.2017. године, а коју казну је у целости издржао (у периоду од 05.09.2018. године до 23.01.2019. године, са урачунатим притвором у периоду од 04.08.2011. године до 16.09.2011. године), време проведено на издржавању по пресуди Основног суда у Чачку К. 218/17 од 27.12.2017. године (која је преиначена пресудом Вишег суда у Чачку Кж. 59/18 од 18.04.2018. године) коју казну издржава почев од 14.03.2019. године у КПЗ Ниш, као и време проведено у притвору у периодима од 05.04.2011. године до 05.05.2011. године и од 13.01.2017. године до 09.02.2017. године, пресуда Вишег суда у Чачку К. 12/19 од 15.01.2020. године којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. Кривичног законика, кривичног дела лаке телесне повреде из члана 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци у коју се урачунава време проведено у притвору од 07.07.2018. године до 05.09.2018. године, тако што је Виши суд у Краљеву осуђеног Николу Илића, раније Белопавловића, узимајући раније изречене казне као утврђене, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 14 година и 10 месеци у коју се урачунава време проведено у притвору у периодима од 04.08.2011. године до 16.09.2011. године, од 05.04.2011. године до 05.05.2011. године, од 13.01.2017. године до 09.02.2017. године по правноснажној пресуди Основног суда у Чачку Кв. 59/19 од 26.03.2019. године, време проведено у притвору од 07.07.2018. године до 05.09.2018. године по правноснажној пресуди Вишег суда у Чачку К. 12/19 од 15.01.2020. године, време проведено на издржавању казне затвора у периоду од 05.09.2018. године до 23.01.2019. године по правноснажној пресуди Основног суда у Чачку К. 457/16 од 12.10.2017. године, време проведено на издржавању казне затвора у периоду од 14.03.2019. године до 17.02.2020. године по правноснажној пресуди Основног суда у Чачку Кв. 59/19 од 26.03.2019. године, као и време проведено на досадашњем издржавању казне затвора од 17.02.2020. године по правноснажној пресуди Вишег суда у Краљеву 4К. 4/14 од 05.12.2018. године.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-2/24 од 10.01.2024. године, усвојена је жалба осуђеног Николе Илића (раније Белопавловића) и његових бранилаца, те преиначена пресуда Вишег суда у Краљеву Кв. 239/23 од 08.12.2023. године у погледу одлуке о јединственој казни затвора, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу узео као утврђену казну затвора у трајању од 10 година на коју је Никола Илић осуђен правноснажном пресудом Вишег суда у Краљеву 4К. 4/14 од 05.12.2018. године, казну затвора у трајању од 1 године и 7 месеци на коју је Никола Илић осуђен правноснажном пресудом Основног суда у Чачку Кв. 59/19 од 26.03.2019. године, казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци на коју је осуђен правноснажном пресудом К. 12/19 од 15.01.2020. године, казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци на коју је осуђен правноснажном пресудом Окружног суда у Чачку К-103/08 од 31.12.2008. године и казну затвора у трајању од 7 година на коју је Никола Илић осуђен пресудом Покрајинског суда Салзбург, Република Аустрија број 31HV114/12S-129 од 04.10.2012. године, па је окривљеног Николу Илића осудио на јединствену казну затвора у трајању од 20 година у коју се урачунава време проведено у притвору у периодима од 04.08.2011. године до 16.09.2011. године, од 05.04.2011. године до 05.05.2011. године и од 13.01.2017. године до 09.02.2017. године, по правноснажној пресуди Основног суда у Чачку Кв. 59/19 од 26.03.2019. године, време проведено у притвору од 07.07.2018. године до 05.09.2018. године, по правноснажној пресуди Вишег суда у Чачку К-12/19 од 15.01.2020. године, време проведено на издржавању казне затвора у периоду од 05.09.2018. године до 23.01.2019. године по правноснажној пресуди Основног суда у Чачку К. 457/16 од 12.10.2017. године, време проведено на издржавању казне затвора у периоду од 14.03.2019. године до 17.02.2020. године, по правноснажној пресуди Основног суда у Чачку Кв. 59/19 од 26.03.2019. године, време проведено у притвору у периоду од 05.06.2007. године до 12.02.2008. године и од 19.05.2007. године до 05.06.2007. године и на издржавању казне затвора од 08.05.2018. године до 14.02.2011. године по правноснажној пресуди Окружног суда у Чачку К- 103/08 од 31.12.2008. године, време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Покрајинског суда Салзбург, Република Аустрија број 31HV114/12S-129 од 04.10.2012. године, као и време проведено на досадашњем издржавању казне затвора по правноснажној пресуди Вишег суда у Краљеву 4К. 4/14 од 05.12.2018. године почев од 17.02.2020. године па надаље.

Против напред наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног, адвокат Вишња Прешић, поднела је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 3) и члана 439. тачка 2) и 3) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд поднети захтев за заштиту законитости усвоји, а побијане пресуде преиначи, тако да окривљеном изрекне јединствену казну затвора у трајању од 15 година или да побијане пресуде укине и списе предмета врати на поновно суђење првостепеном суду.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован у односу на повреду закона из члана 439. тачка 2) и 3) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Поднетим захтевом за заштиту законитости бранилац окривљеног указује да је суд приликом изрицања јединствене казне затвора повредио кривични закон тиме што није применио одредбу члана 38. ОКЗ, као најблажег кривичног законика за окривљеног с обзиром да је у време извршења кривичног дела разбојништво из члана 206. став 2. у вези члана 1. КЗ важио ОКЗ сходно ком је максимална казна затвора била 15 година, па како је кривично дело разбојништво извршено 14.07.2006. године, у време када је максимална казна затвора утврђена највише 15 година, а суд је усвојио захтев за спајање казне, то је био у обавези да примени и закон који је најповољнији по окривљеног.

Врховни суд овакве наводе оцењује као неосноване.

Наиме, у процесној ситуацији када се врши спајање казни, од којих су неке окривљеном изречене по различитим кривичним законима, у поступку који се спроводи спајањем тако изречених казни примењује се закон који је важио у време подношења захтева за изрицање јединствене казне, а уколико је након подношења захтева за изрицање јединствене казне дошло до измене кривичног законика, примениће се закон који је најблажи за окривљеног у смислу члана 5. Кривичног законика.

Из наведених разлога, а како је захтев за изрицање јединствене казне поднет 21.07.2023. године, супротни наводи браниоца окривљеног оцењени су као неосновани у погледу повреде закона из члана 439. тачка 2) и 3) ЗКП.

Осим тога, у поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац нумерички означава да је побијаним пресудама учињена и повреда закона из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Сходно напред изнетом, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић