.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 232/2014
07.04.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.LJ., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.LJ., advokata V.G., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru K br. 5/13 od 13.09.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6167/13 od 19.12.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 07.04.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.LJ., advokata V.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Boru K br. 5/13 od 13.09.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6167/13 od 19.12.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru K br. 5/13 od 13.09.2013. godine okrivljeni D.LJ. oglašen je krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine ne učini novo krivično delo. U slučaju opoziva uslovne osude, odlučeno je da će se okrivljenom u izrečenu kaznu zatvora uračunati i vreme provedeno u pritvoru.
Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka i paušala u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 6167/13 od 19.12.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.LJ., adv. V.G., a presuda Osnovnog suda u Boru K br. 5/13 od 13.09.2013. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.LJ. je u smislu odredbe člana 483. stav 1. i 3. ZKP-a podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a, preinači i prvostepenu i drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi krivice.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.LJ., pa je našao:
Prema odredbi člana 484. ZKP-a koja propisuje sadržaj zahteva, u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se navesti razlog za podnošenje propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP-a, dakle, da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1) primene „neustavnog zakona“ (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (tačka 3).
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. istog člana 485. ZKP-a propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a.
Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (485. stav 1. tačka 1. ZKP-a), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog D.LJ. u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP-a, koja propisuje dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali konkretnu povredu zakona u pravnosnažnoj odluci ili postupku koji joj je prethodio iz člana 485. stav 4. ZKP-a nije jasno opredelio niti označio.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.LJ. vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a, što znači da sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj povredi zakona se radi.
S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga nalazeći da zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj, postupio u smislu člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP-a, i odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
