Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног Д.Љ. је у смислу одредбе члана 483. став 1. и 3. ЗКП-а поднео захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 4, са предлогом да Врховни касациони суд у смислу одредбе члана 492. став 1. тачка 2. ЗКП-а, преиначи и првостепену и другостепену пресуду и окривљеног ослободи кривице.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Љ., па је нашао:

Према одредби члана 484. ЗКП-а која прописује садржај захтева, у захтеву за заштиту законитости мора се навести разлог за подношење прописан одредбом члана 485. став 1. ЗКП-а, дакле, да ли се захтев подноси због повреде закона (тачка 1) примене „неуставног закона“ (тачка 2) или повреде односно ускраћивања људских права и слобода (тачка 3).

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. истог члана 485. ЗКП-а прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП-а.

Према томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (485. став 1. тачка 1. ЗКП-а), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају бранилац окривљеног Д.Љ. у захтеву за заштиту законитости, као разлог подношења захтева, само формално означава повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП-а, која прописује дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости, али конкретну повреду закона у правноснажној одлуци или поступку који јој је претходио из члана 485. став 4. ЗКП-а није јасно определио нити означио.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Љ. везан разлозима (члан 485. став 1. у вези става 4. ЗКП-а), делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП-а, што значи да суд одлучујући по захтеву за заштиту законитости, уколико разлози повреде закона нису изричито наведени, нема законских овлашћења да по службеној дужности тумачи и оцењује о којој повреди закона се ради.

С`тога је Врховни касациони суд из напред изнетих разлога налазећи да захтев за заштиту законитости нема законом прописан садржај, поступио у смислу члана 487. став 1. тачка 3. у вези члана 484. ЗКП-а, и одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                        Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                                       Невенка Важић, с.р.