Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 24/10
28.04.2010. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Anđelke Stanković, predsednika veća, Nevenke Važić, Veska Krstajića, Ljubice Knežević-Tomašev i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Mirjanom Puzović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.N, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz.606/09 od 26.06.2009. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Okružnog suda u Čačku Kž.br.142/09 od 02.04.2009. godine, u odsustvu Republičkog javnog tužioca Srbije, okrivljenog N.N. i branioca okrivljenog advokata Z.Đ, u sednici veća održanoj dana 28. aprila 2010. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Srbije Ktz.606/09 od 26.06.2009. godine, podignut protiv pravnosnažne presude Okružnog suda u Čačku Kž.br.142/09 od 02.04.2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Opštinski sud u Čačku presudom K.br.232/08 od 19.09.2008. godine oglasio je krivim okrivljenog N.N. za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) i izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i osudio na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara uz obavezivanje da je okrivljeni plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljeni to ne učini u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora, računajući svakih započetih 1.000,00 dinara za jedan dan zatvora.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 2.500,00 dinara.
Okružni sud u Čačku presudom Kž.br.142/09 od 02.04.2009. godine preinačio je prvostepenu presudu i na osnovu člana 355. tačka 1. u vezi člana 391. ZKP okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 1. KZ.
Protiv navedene pravnosnažne presude Okružnog suda u Čačku Kž.br.142/09 od 02.04.2009. godine, Republički javni tužilac Srbije podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz.br.606/09 od 26.06.2009. godine, zbog povrede zakona i to odredbe člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, člana 369. tačka 1. ZKP i člana 391. stav 1. ZKP u korist okrivljenog N.N, s predlogom da Vrhovni sud Srbije uvaži podneti zahtev i utvrdi da je pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Čačku Kž.br.142/09 od 02.04.2009. godine povređen zakon u korist okrivljenog N.N.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca Srbije, okrivljenog N.N, koji nije mogao biti obavešten na adresi iz spisa predmeta, i uredno obaveštenog branioca okrivljenog advokata Z.Đ, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je podignut zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je, po oceni navoda u zahtevu Republičkog javnog tužioca, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Republički javni tužilac, u podnetom zahtevu, navodi da je drugostepena presuda zahvaćena apsolutno bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, jer su razlozi dati u obrazloženju nerazumljivi, protivrečni sami sebi i što o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude sa sadržinom isprava iz zapisnika o iskazima datim u postupku, pa se iz datih razloga sa sigurnošću ne može zaključiti da li je okrivljeni oslobođen od optužbe zbog toga što delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, ili zbog toga što je optužba prekoračena, ili zbog toga što nije dokazano da je okrivljeni izvršio navedeno krivično delo, ili što drugostepeni sud utvrđuje, suprotno prvostepenom sudu, drugačije činjenično stanje u odnosu na odlučne činjenice, tako da je donošenjem presude kojom je drugostepeni sud – Okružni sud u Čačku okrivljenog N.N. oslobodio od optužbe zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP, povredio odredbu člana 369. tačka 1. i člana 391. stav 1. ZKP u korist okrivljenog.
Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda Okružni sud u Čačku je, kao drugostepeni sud, u svojoj presudi Kž.br.142/09 od 02.04.2009. godine dao jasne, razumljive i neprotivrečne razloge za odluku da okrivljenog N.N. za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ oslobađa od optužbe, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo.
Naime, za krivično delo koje je optužnim predlogom Opštinskog javnog tužioca u Čačku Kt.br.777/07 od 24.03.2008. godine okrivljenom N.N. stavljeno na teret i za koje krivično delo je prvostepenom presudom oglašen krivim, potrebno je da obveznik plaćanja poreza, doprinosa, ili drugih dažbina, u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina daje lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje obaveza za plaćanje poreza ili doprinosa i ne prijavljuje ove činjenice u slučaju obavezne prijave i prikriva podatke.
Prvostepeni sud je kao radnju izvršenja od strane okrivljenog naveo da je okrivljeni: ...''u svojstvu vlasnika i osnivača auto prevozničke radnje ''N.N.'', u nameri da delimično izbegne obračun i plaćanje poreza na dodatu vrednost, prikrio podatak koji se odnosi na utvrđenje visine poreske obaveze, tako što je dana 30.12.2005. godine ispostavio račun – otpremnicu br. (05) ... P.p. B. na ukupan finansijski iznos od ... dinara za izvršene usluge rada bagera na proširenju puta i kopanja kanala u selu K, u kom računu je naveo da porez na dodatnu vrednost nije zaračunat, jer nije obveznik PDV iako je to bio.''
Okružni sud u Čačku, kao drugostepeni sud je, dovodeći u vezu zakonsku inkriminaciju predmetnog krivičnog dela i opis radnje okrivljenog iz optužnog akta Opštinskog javnog tužioca u Čačku Kt.br.777/07 od 24.03.2008. godine našao da optužni predlog ne sadrži radnju izvršenja krivičnog dela, dok je, ispitujući prvostepenu presudu (u kojoj je radnja izvršenja u izvesnoj meri promenjena u odnosu na optužni akt) po službenoj dužnosti našao da su sve činjenice od značaja za utvrđivanje visine poreske obaveze navedene u označenom računu istinite (što je utvrđeno i iz nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke), a radi se o vrsti i obimu radova, o šest avansnih uplata koje je okrivljeni uplatio P.p. (pre nego što je postao PDV obveznik) i da PDV nije zaračunat, a to da li je on obveznik plaćanja PDV je pravna činjenica od koje ne zavisi visina poreske obaveze, tako da radnja okrivljenog ne predstavlja prikrivanje u smislu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, pa je s toga Okružni sud u nedostatku bitnih elemanata krivičnog dela za koje je okrivljeni optužen i osuđen prvostepenom presudom, okrivljenog oslobodio od optužbe na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP.
Dakle, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, Okružni sud u Čačku je preinačio prvostepenu presudu, nalazeći da su odlučne činjenice u njoj pravilno utvrđene, a da po pravilnoj primeni krivičnog zakona na te činjenice, treba doneti drugačiju presudu što je i učinio, čime nije povredio krivični zakon u korist okrivljenog iz člana 369. tačka 1. i člana 391. stav 1. ZKP.
Nadalje, u obrazloženju presude Okružni sud u Čačku je na drugoj strani u stavu 3. 4. i 5. dao detaljne, jasne i neprotivrečne razloge za svoj zaključak da radnja stavljena na teret okrivljenom N.N. ne predstavlja radnju krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi, suprotno navodima iz podnetog zahteva, da Okružni sud u Čačku nije učinio ni povredu postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP.
Iz iznetih razloga, nalazeći da drugostepenom presudom nisu učinjene povrede krivičnog zakona na koje se u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 424. Zakonika o krivičnom postupku, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mirjana Puzović, s.r. Anđelka Stanković, s.r.