-čime bi izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika.

Otklanja se mera bezbednosti oduzimanja predmeta izrečena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sjenici K br. 86/2025 od 17.07.2025. godine.

Na osnovu člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici K br. 86/2025 od 17.07.2025. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 2. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, koja će se izvršiti uz elektronski nadzor na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje u mestu ... broj .., Opština ..., osim u slučajevima propisanim zakonom, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da se ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u trajanju od 86 dana i to u periodu od 23.04.2025. do 17.07.2025. godine u skladu sa odredbom člana 63. Krivičnog zakonika. Istom presudom okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanje predmeta - kombi vozila „Mercedes Benz“ tip „Vito“ sive boje, registarske oznake i broja ..., broj šasije ..., broja motora ... i mobilni telefon marke „iPhone“ model 6s, SIM 1 ..., IMEI 1 ..., jer se radi o predmetima koji su upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela. Okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati iznos od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da snosi ostale troškove krivičnog postupka, o čijem iznosu će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-630/25 od 12.12.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, advokata Binase Kurtović i presuda Osnovnog suda u Sjenici K br. 86/2025 od 17.07.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Binasa Kurtović, zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane odluke preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo za koje je oglašen krivim.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda osnovano se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog AA, s obzirom da delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, jer činjenični opis krivičnog dela ne sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 2. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika (KZ).

Naime, krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju. Stoga, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 350. stav 2. KZ, pored ostalog, jeste i omogućavanje drugom nedozvoljenog tranzita kroz Srbiju, pošto radnja izvršenja nije svaki prelaz granice, boravak ili tranzit kroz Srbiju.

Odredbom člana 424. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će, u presudi kojom se okrivljeni oglašava krivim, sud izreći za koje delo se oglašava krivim uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela, kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe zakona.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 2. u vezi člana 30. KZ i to zato što je, u nameri da sebi pribavi imovinsku korist „omogućio neutvrđenom broju državljana Bangladeša, Indije i Šri Lanke od kojih je jedan BB iz Šri Lanke, tranzit kroz Srbiju...“, iako tranzit sam po sebi nije zabranjen, a u izreci nije naznačeno da je reč o nedozvoljenom tranzitu, što je bitno obeležje navedenog krivičnog dela.

Sledstveno iznetom, po nalaženju Vrhovnog suda osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je osuđivanjem okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 350. stav 2. u vezi člana 30. KZ, bez navođenja da je reč o nezakonitom tranzitu, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog AA.

Osim toga, u konkretnom slučaju, prema nalaženju Vrhovnog suda, u izreci prvostepene presude osim što nije opisana radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 350. stav 2. KZ u vezi člana 30. KZ, odnosno omogućavanje nedozvoljenog tranzita, nije opisan ni status pasivnih subjekata, odnosno okolnost da je reč o ilegalnim migrantima, niti psihički odnos učinioca u smislu da okrivljeni zna da vrši krijumčarenje ljudi u tranzitu, pa je usled ovakvih nedostataka u opisu radnje okrivljenog preduzete dana 23.04.2025. godine, delo koje mu je stavljeno na teret, a za koje je pravnosnažno osuđen, nije krivično delo.

Iz napred navedenih razloga, ovaj sud je preinačio pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika.

Takođe, kako je Vrhovni sud okrivljenog AA oslobodio od optužbe, a iz razloga iznetih u ovoj presudi, sud je otklonio meru bezbednosti oduzimanja predmeta iz člana 87. KZ u vezi člana 350. stav 5. KZ, izrečenu pobijanom pravnosnažnom presudom, obzirom da je okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika, a ne postoje uslovi iz člana 535. stav 1. ZKP, kojima je propisano da se mera bezbednosti oduzimanja predmeta može izreći u presudi kojom okrivljeni nije oglašen krivim i to samo ako je to neophodno radi zaštite interesa opšte bezbednosti ili razloga morala, a što u konkretnom slučaju ne postoji, obzirom da oduzeti predmeti (kombi vozilo i mobilni telefon) ne predstavljaju pretnju i ne ugrožavaju opštu bezbednost ljudi ili imovine, niti bi pak bile ugrožene opšte moralne norme ukoliko navedeni predmeti ne bi bili oduzeti.

Iz iznetih razloga, primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, te člana 265. stav 1. ZKP u pogledu troškova krivičnog postupka, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković