-чиме би извршио кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 2. Кривичног законика.

Отклања се мера безбедности одузимања предмета изречена правноснажном пресудом Основног суда у Сјеници К бр. 86/2025 од 17.07.2025. године.

На основу члана 265. став 1. Законика о кривичном поступку трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сјеници К бр. 86/2025 од 17.07.2025. године, окривљени АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у покушају из члана 350. став 2. у вези члана 30. Кривичног законика и осуђен је на казну затвора у трајању од 6 месеци, која ће се извршити уз електронски надзор на тај начин што окривљени не сме напуштати просторије у којима станује у месту ... број .., Општина ..., осим у случајевима прописаним законом, а уколико окривљени једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да се остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору у трајању од 86 дана и то у периоду од 23.04.2025. до 17.07.2025. године у складу са одредбом члана 63. Кривичног законика. Истом пресудом окривљеном је изречена и мера безбедности одузимање предмета - комби возила „Mercedes Benz“ тип „Vito“ сиве боје, регистарске ознаке и броја ..., број шасије ..., броја мотора ... и мобилни телефон марке „iPhone“ модел 6s, СИМ 1 ..., IMEI 1 ..., јер се ради о предметима који су употребљени за извршење кривичног дела. Окривљени је обавезан да на име паушала плати износ од 12.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, као и да сноси остале трошкове кривичног поступка, о чијем износу ће суд одлучити накнадно посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-630/25 од 12.12.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, адвоката Бинасе Куртовић и пресуда Основног суда у Сјеници К бр. 86/2025 од 17.07.2025. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног, адвокат Бинаса Куртовић, због повреде закона из члана 439. став 1. тачка 1) и 3) Законика о кривичном поступку и члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, побијане одлуке преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе за дело за које је оглашен кривим.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу на основу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, након разматрања списа предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет и оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је основан.

По налажењу Врховног суда основано се поднетим захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је побијаним правноснажним пресудама повређен закон на штету окривљеног АА, с обзиром да дело за које је окривљени правноснажно оглашен кривим није кривично дело, јер чињенични опис кривичног дела не садржи сва битна обележја кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у покушају из члана 350. став 2. у вези члана 30. Кривичног законика (КЗ).

Наиме, кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 2. КЗ чини онај ко у намери да себи или другом прибави какву корист омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит кроз Србију. Стога, радња извршења кривичног дела из члана 350. став 2. КЗ, поред осталог, јесте и омогућавање другом недозвољеног транзита кроз Србију, пошто радња извршења није сваки прелаз границе, боравак или транзит кроз Србију.

Одредбом члана 424. став 1. тачка 1) ЗКП, прописано је да ће, у пресуди којом се окривљени оглашава кривим, суд изрећи за које дело се оглашава кривим уз назначење чињеница и околности које чине обележја кривичног дела, као и оних од којих зависи примена одређене одредбе закона.

Из списа предмета произлази да је окривљени оглашен кривим за кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у покушају из члана 350. став 2. у вези члана 30. КЗ и то зато што је, у намери да себи прибави имовинску корист „омогућио неутврђеном броју држављана Бангладеша, Индије и Шри Ланке од којих је један ББ из Шри Ланке, транзит кроз Србију...“, иако транзит сам по себи није забрањен, а у изреци није назначено да је реч о недозвољеном транзиту, што је битно обележје наведеног кривичног дела.

Следствено изнетом, по налажењу Врховног суда основано се у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је осуђивањем окривљеног због извршења кривичног дела из члана 350. став 2. у вези члана 30. КЗ, без навођења да је реч о незаконитом транзиту, учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП на штету окривљеног АА.

Осим тога, у конкретном случају, према налажењу Врховног суда, у изреци првостепене пресуде осим што није описана радња извршења кривичног дела из члана 350. став 2. КЗ у вези члана 30. КЗ, односно омогућавање недозвољеног транзита, није описан ни статус пасивних субјеката, односно околност да је реч о илегалним мигрантима, нити психички однос учиниоца у смислу да окривљени зна да врши кријумчарење људи у транзиту, па је услед оваквих недостатака у опису радње окривљеног предузете дана 23.04.2025. године, дело које му је стављено на терет, а за које је правноснажно осуђен, није кривично дело.

Из напред наведених разлога, овај суд је преиначио побијане пресуде и на основу члана 423. тачка 1) ЗКП, окривљеног АА ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 2. Кривичног законика.

Такође, како је Врховни суд окривљеног АА ослободио од оптужбе, а из разлога изнетих у овој пресуди, суд је отклонио меру безбедности одузимања предмета из члана 87. КЗ у вези члана 350. став 5. КЗ, изречену побијаном правноснажном пресудом, обзиром да је окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи у покушају из члана 350. став 2. Кривичног законика, а не постоје услови из члана 535. став 1. ЗКП, којима је прописано да се мера безбедности одузимања предмета може изрећи у пресуди којом окривљени није оглашен кривим и то само ако је то неопходно ради заштите интереса опште безбедности или разлога морала, а што у конкретном случају не постоји, обзиром да одузети предмети (комби возило и мобилни телефон) не представљају претњу и не угрожавају општу безбедност људи или имовине, нити би пак биле угрожене опште моралне норме уколико наведени предмети не би били одузети.

Из изнетих разлога, применом одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, те члана 265. став 1. ЗКП у погледу трошкова кривичног поступка, Врховни суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић