Oštećeni BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 421/2022 od 08.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Milana Delića, a presuda Osnovnog suda u Nišu K 525/22 od 08.08.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Milan Delić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da radnje opisane u izreci presude ne sadrže sve elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, jer iz izreke presude ne proizilazi prevarna namera okrivljenog, odnosno da je okrivljeni doveo u zabludu oštećenog BB, s obzirom da klime u vreme objavljivanja oglasa nisu bile u posedu okrivljenog koji je tek trebalo da nabavi klime od trećeg lica, te da stoga nema ni pribavljanja protivpravne imovinske koristi od strane okrivljenog, izvodeći sopstveni zaključak da se u konkretnom slučaju radi o građanskopravnom odnosu po osnovu ugovora o kupoprodaji na osnovu uzorka ili modela, a zbog čega u radnjama okrivljenog nema elemenata predmetnog krivičnog dela.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni ovoga suda, nisu osnovani, iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je kritičnom prilikom, u uračunljivom stanju, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, doveo oštećenog BB u zabludu lažnim prikazivanjem činjenica, te ga je naveo da mu na štetu svoje imovine preda iznos od 580 evra, na taj način što je preko internet sajta „kupujem-prodajem“ postavio oglas o prodaji klima uređaja marke „Tesla“ model TC35V3-12410IA tip klime „Inverter“ po ceni od 35.990,00 dinara, u vezi čega ga je telefonom kontaktirao oštećeni, te su se dogovorili da mu okrivljeni proda dva komada navedenog modela klima uređaja za iznos od 580 evra i da mu isporuči na adresu ... broj .. u ..., nakon čega je okrivljeni oštećenom isporučio dva klima uređaja marke „Tesla“ model TC32H3-12410A koji nisu „Inverter“, ukupne vrednosti 55.998,00 dinara, dakle nije mu isporučio klima uređaje koje je oštećeni naručio, već obične klima uređaje na koji način je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 12.548,488 dinara, koliko iznosi razlika u vrednosti između iznosa koji je oštećeni isplatio okrivljenom i vrednosti isporučenih klima uređaja, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog, iz kojih proizilazi postojanje prevarne namere okrivljenog da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, navođenjem oštećenog da mu preda iznos od 580 evra na ime kupoprodaje klima uređaja čija je vrednost bila 55.998,00 dinara, koga je sa tom namerom i doveo u zabludu lažnim prikazivanjem činjenica da preko interneta prodaje klima uređaje marke „Tesla“ model TC35V3-12410IA, tip klime „Inverter“, a zatim mu je isporučio klima uređaje marke „Tesla“ model TC32H3-12410A koji nisu „Inverter“, a čija je ukupna vrednost iznosila 12.548,488 dinara manje od dogovorene sume novca, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni i oglašen krivim.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP odbijen kao neosnovan.

Neosnovan je isti zahtev i u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je iz izreke presude nejasno da li je okrivljeni krivično delo učinio kao fizičko lice ili kao zaposleni u radnji TR „VV“, a u kom slučaju bi se prema navodima zahteva moglo raditi jedino o krivičnom delu prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. KZ, a ne o krivičnom delu prevara iz člana 208. stav 1. KZ.

Suprotno izloženim navodima zahteva, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA oštećenog doveo u zabludu kao fizičko lice, a ne kao zaposleni u firmi TR „VV“, te se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ zbog kog je oglašen krivim, a ne krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. KZ, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Stoga je zahtev odbijen kao neosnovan i u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva, kao razlog podnošenja, navodi povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, branilac ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, već samo konstatuje da je „nepravilna odluka o troškovima krivičnog postupka“, pa kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to po oceni ovoga suda podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP koji propisuje obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što podrazumeva kako opredeljenje povrede zakona zbog koje se zahtev podnosi, tako i obrazloženje u čemu se ova povreda konkretno sastoji.

Pored toga, iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da u toku postupka nije dokazan tačan iznos štete, odnosno koristi, niti prevarna namera okrivljenog, te na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ukazivanjem da je izreka presude nejasna u pogledu toga da li je okrivljeni postupao sa namerom da pribavi protivpravnu imovinsku korist ili sa namerom da oštećenom nanese štetu, pa kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih je okrivljenom putem branioca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Za predsednika veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić