Оштећени ББ је ради остваривања имовинскоправног захтева упућен на парнични поступак.

Пресудом Вишег суда у Нишу Кж1 421/2022 од 08.11.2022. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА - адвоката Милана Делића, а пресуда Основног суда у Нишу К 525/22 од 08.08.2022. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Милан Делић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП, конкретно због повреде кривичног закона из члана 439. тач. 1) и 2) ЗКП, с тим што из образложења произилази да указује и на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев као основан и укине побијане пресуде, а предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члана 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у делу у којем се односи на повреде кривичног закона из члана 439. тач. 1) и 2) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен и нема законом прописан садржај.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да радње описане у изреци пресуде не садрже све елементе кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ, јер из изреке пресуде не произилази преварна намера окривљеног, односно да је окривљени довео у заблуду оштећеног ББ, с обзиром да климе у време објављивања огласа нису биле у поседу окривљеног који је тек требало да набави климе од трећег лица, те да стога нема ни прибављања противправне имовинске користи од стране окривљеног, изводећи сопствени закључак да се у конкретном случају ради о грађанскоправном односу по основу уговора о купопродаји на основу узорка или модела, а због чега у радњама окривљеног нема елемената предметног кривичног дела.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, по оцени овога суда, нису основани, из следећих разлога:

Према чињеничном опису у изреци првостепене пресуде, окривљени АА је критичном приликом, у урачунљивом стању, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, довео оштећеног ББ у заблуду лажним приказивањем чињеница, те га је навео да му на штету своје имовине преда износ од 580 евра, на тај начин што је преко интернет сајта „купујем-продајем“ поставио оглас о продаји клима уређаја марке „Тесла“ модел TC35V3-12410IA тип климе „Инвертер“ по цени од 35.990,00 динара, у вези чега га је телефоном контактирао оштећени, те су се договорили да му окривљени прода два комада наведеног модела клима уређаја за износ од 580 евра и да му испоручи на адресу ... број .. у ..., након чега је окривљени оштећеном испоручио два клима уређаја марке „Тесла“ модел TC32H3-12410A који нису „Инвертер“, укупне вредности 55.998,00 динара, дакле није му испоручио клима уређаје које је оштећени наручио, већ обичне клима уређаје на који начин је себи прибавио противправну имовинску корист у износу од 12.548,488 динара, колико износи разлика у вредности између износа који је оштећени исплатио окривљеном и вредности испоручених клима уређаја, при чему је био свестан да је његово дело забрањено.

У овако описаним и утврђеним радњама окривљеног, из којих произилази постојање преварне намере окривљеног да себи прибави противправну имовинску корист, навођењем оштећеног да му преда износ од 580 евра на име купопродаје клима уређаја чија је вредност била 55.998,00 динара, кога је са том намером и довео у заблуду лажним приказивањем чињеница да преко интернета продаје клима уређаје марке „Тесла“ модел TC35V3-12410IA, тип климе „Инвертер“, а затим му је испоручио клима уређаје марке „Тесла“ модел TC32H3-12410A који нису „Инвертер“, а чија је укупна вредност износила 12.548,488 динара мање од договорене суме новца, произилазе сва обележја, како објективна, тако и субјективна, кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ, због ког је окривљени и оглашен кривим.

Стога је захтев за заштиту законитости у делу у којем се нижестепене пресуде побијају због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП одбијен као неоснован.

Неоснован је исти захтев и у делу у којем се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП. С тим у вези, у захтеву се наводи да је из изреке пресуде нејасно да ли је окривљени кривично дело учинио као физичко лице или као запослени у радњи ТР „ВВ“, а у ком случају би се према наводима захтева могло радити једино о кривичном делу превара у обављању привредне делатности из члана 223. став 1. КЗ, а не о кривичном делу превара из члана 208. став 1. КЗ.

Супротно изложеним наводима захтева, из изреке правноснажне пресуде јасно произилази да је окривљени АА оштећеног довео у заблуду као физичко лице, а не као запослени у фирми ТР „ВВ“, те се у радњама окривљеног стичу сви битни елементи кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ због ког је оглашен кривим, а не кривичног дела превара у обављању привредне делатности из члана 223. став 1. КЗ, како се то неосновано истиче у поднетом захтеву.

Стога је захтев одбијен као неоснован и у делу у којем се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

У осталом делу, исти захтев одбачен је као недозвољен, односно због тога што нема законом прописан садржај, из следећих разлога:

Бранилац окривљеног у образложењу поднетог захтева, као разлог подношења, наводи повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, због које је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљенима преко бранилаца. Међутим, бранилац не наводи у чему се ова повреда састоји, већ само констатује да је „неправилна одлука о трошковима кривичног поступка“, па како Врховни касациони суд правноснажну одлуку и поступак који је претходио њеном доношењу испитује у оквиру разлога (члан 485. став 1. ЗКП), дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, у смислу члана 489. став 1. ЗКП, то по оцени овога суда поднети захтев у овом делу нема законом прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП који прописује обавезу навођења разлога за подношење захтева за заштиту законитости, а што подразумева како опредељење повреде закона због које се захтев подноси, тако и образложење у чему се ова повреда конкретно састоји.

Поред тога, из образложења захтева произилази да бранилац указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, истицањем да у току поступка није доказан тачан износ штете, односно користи, нити преварна намера окривљеног, те на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП указивањем да је изрека пресуде нејасна у погледу тога да ли је окривљени поступао са намером да прибави противправну имовинску корист или са намером да оштећеном нанесе штету, па како погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП не представљају разлоге због којих је окривљеном путем браниоца дозвољено подношење овог ванредног правног лека због повреде закона, то је поднети захтев у овом делу одбачен као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, а на основу члана 487. став 1. тач. 2) и 3) ЗКП у вези члана 484. и члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен, односно због тога што нема законом прописан садржај, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           За председника већа-судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић